Izvor: Southeast European Times, 24.Mar.2015, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i Balkan treba da se pridruže borbi protiv ekstremizma
Ekonomska solidarnost nudi pozitivan način saradnje suseda u regionu protiv nasilnih ekstremista.
24/03/2015
Menekše Tokjaj za SETimes iz Istanbula -- 24.3.2015.
Veza između socijalnih i ekonomskih pitanja i regionalne bezbednosti biće u centru pažnje Tursko-balkanskog ekonomskog samita koji će biti održan u Turskoj.
Na samitu, zakazanom za 10. i 11. april u Istanbulu, trebalo bi da učestvuju visoki predstavnici vlasti, donosioci odluka i >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << eksperti iz regiona, kažu organizatori.
Vlasti navode da se oko 500 osoba iz regiona Balkana pridružilo nasilnim islamskim ekstremistima iz Sirije i Iraka, koji dolaze uglavnom iz Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Bugarske i Srbije.
EU i Turska trenutno rade na planovima za uspostavljanje bliskije saradnje kako bi se sprečio protok stranih boraca koji putuju iz EU i balkanskih država u Tursku, a zatim njihovo pristupanje Islamskoj državi Iraka i Levanta (IDIL) u susednim zemljama.
Eksperti su u razgovoru za SES Türkiye istakli značaj jačanja ekonomske solidarnosti između Turske i Balkana u prevazilaženju finansijskih problema poput nezaposlenosti, koji pomažu prilikom regrutovanja od strane nasilnih ekstremističkih grupa i drugih kriminalnih mreža.
Senada Šelo Šabić, naučna saradnica Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO) u Hrvatskoj, kaže da veća aktivnost ekstremističkih grupa donosi manju bezbednost zemalja zapadnog Balkana.
„Manja bezbednost znači manje investicija jer kapital beži sa nesigurnih mesta“, kaže Šabićeva za SES Türkiye.
„Rekla bih da su veću štetu lokalnim ekonomijama poslednjih godina doneli korupcija i organizovani kriminal tolerisani ili zaštićeni od političkih elita, nego te ekstremističke grupe“, dodaje ona.
Šabićeva kaže da su najbolji način za borbu protiv ekstremističkih ideologija u ovom delu Evrope kompetentni, posvećeni i odgovorni politički lideri koji imaju hrabrost i znanje da sprovode reforme koje vode stvaranju radnih mesta, smanjenju nezaposlenosti, kao i povećanju kvaliteta obrazovanja i zdravstva.
„Odgovor je ekonomija“, kaže ona.
Bliskiji odnosi između Turske i zapadnog Balkana, sa dodatnim turskim investicijama u regionu, doprineće ekonomskom jačanju regiona, navodi Šabićeva.
„Prilika da se odnosi prošire javlja se kroz saradnju na izgradnji [Trans-anatolijskog gasovoda], kojim je predviđena izgradnja Jonsko-jadranskog gasovoda za dostavljanje gasa zemljama zapadnog Balkana“, dodaje ona.
Predstojeća konferencija u Istanbulu pruža priliku za razgovor o regionalnoj zabrinutosti u kontekstu ekonomije, koja je koren mnogih problema zemalja Balkana, kaže Burak Jalim, kandidat za doktorat na Međunarodnom univerzitetu u Sarajevu.
„Od kada je IDIL postao najnoviji fenomen u međunarodnoj politici, Balkan je ponovo u centru pažnje zbog regrutovanja džihadista, koje predstavlja pretnju ekonomskom razvoju Balkana s obzirom da se javlja problem kada je reč o stranim investicijama. To regrutovanje je rezultat nekih drugih problema poput nezaposlenosti i nepravednog postupanja“, rekao je Jalim za SES Türkiye.
Prema Jalimovim rečima, evroatlantska integracija je od ključnog značaja za balkanske zemlje u smislu bezbednosti, stabilnosti i ekonomske transformcije. Za njih je Turska važan faktor.
„U smislu regionalne bezbednosti, ekonomska nezavisnost igra značajnu ulogu, s obzirom da zemlje trgovinski partneri nemaju tendenciju da prete jedna drugoj i zbog te trgovinske koristi deluju da spreče svaki sukob unutar regiona“, kaže on.
Birgul Demirtaš, ekspert za tursko-balkanske odnose sa Univerziteta TOBB u Ankari, navodi da Turska, kao zemlja srednje veličine i regionalna sila, ima puno potencijalnih resursa da doprinese regionalnoj bezbednosti na Balkanu.
„Kao članica NATO-a i država kandidat za EU ona može pomoći zemljama u regionu da se integrišu u strukture regionalnih organizacija. Takođe može da bude uzor ovim zemljama u njihovom procesu demokratizacije i strukturama vladavine zakona“, rekla je Demirtaševa za SES Türkiye.
Demirtaševa se slaže da je ekonomska saradnja važan zajednički temelj koji može da donese pozitivnu osnovu za saradnju na drugim područjima.
„S obzirom da je ekonomska saradnja manje kontroverzna u poređenju sa političkom saradnjom, mogla bi biti dobra polazna tačka za razvoj regionalne saradnje. Još uvek ostaje dosta toga da se uradi na ubrzanju ekonomske saradnje među zemljama regiona“, ukazuje ona.
Opasnost od ekstremizma na Balkanu predstavlja zabrinutost jer je više stotina džihadista pristupilo IDIL-u, ali to ne treba preuveličavati, kaže Demirtaševa. „Međutim, ako se priliv džihadista nastavi sve većim tempom, turistički potencijal regiona mogao bi da bude ugrožen“, dodaje ona. „To se takođe može posmatrati kao tendencija koja bi mogla da obeshrabri potencijalne investitore da ulažu u regionu, posebno ako se opasnost od terorizma proširi.“
Kako Turska i zemlje Balkana na najbolji način mogu da sarađuju da spreče nasilni ekstremizam? Iznesite svoje ideje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
