Izvor: Southeast European Times, 16.Jan.2012, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i Balkan na raskršću puteva droge
I analitičari i vlasti kažu da je za borbu protiv globalnog problema trgovine drogom potrebna regionalna saradnja.
10/01/2012
Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 16.1.2012.
Zbog svog položaja između Evrope, Centralne Azije i Bliskog Istoka Turska je centralna tranzitna ruta za krijumčarenje droge iz Irana i Avganistana u evropske zemlje.
Oko 80 odsto avganistanskog heroina dobijenog od maka prolazi kroz Tursku i Balkan na putu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Zapadnu Evropu. Ujedinjene nacije to nazivaju „Balkanski put“.
„Balkanski put je još uvek glavna trasa kojom se heroin krijumčari u evropske zemlje“, kaže Hamid Godse, predsednik Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika UN za SETimes.
Godse kaže da se „sve više povećava raznovrsnost metoda i ruta korišćenih za krijumčarenje heroina u Evropu“.
Turska je pogođena trima glavnim putevima za krijumčarenje heroina: južnobalkanskim putem, severnobalkanskim putem i istočnosredozemnim putem.
Godse kaže da je 2010. godine količina heroina zaplenjenog u Evropi i prokrijumčarenog severnobalkanskim putem kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju opala u poređenju sa heroinom prokrijumčarenim južnobalkanskkom rutom u Italiju, preko Grčke, Albanije ili Makedonije.
Najveća količina droge koja prelazi tursku granicu samo prolazi kroz Tursku u tranzitu.
U Ankari, vlasti kažu da su mere koje preduzimaju na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou protiv trgovaca drogom delotvorne, pa čak i uspešnije nego napori u zemljama EU.
Behsat Ekiči, načelnik policije u Odseku za borbu protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala u Turskoj nacionalnoj policiji kaže za SETimes da je njegova služba pokrenula ukupno 140 velikih međunarodnih operacija u proteklih pet godina, koje su „odigrale ključnu ulogu u rušenju međunarodnih mreža droge“.
Prema navodima UN, skoro tri četvrtine heroina na globalnom nivou potiče iz Avganistana. [Rojters]
„Opredeljenje Turske u borbi protiv droge nastavlja se nesmanjenim intenzitetom“, kaže on i dodaje da je samo u proteklih pet meseci Turska zaplenila više od dvostruko više heroina nego 27 zemalja EU.
On kaže da su nacionalne policijske službe u 2010. godini izvele 81.200 operacija protiv droge širom Turske, što je dovelo do hapšenja 125.208 osoba zbog krivičnih dela u vezi sa drogom, a 12.960 kilograma heroina je oduzeto.
Ekiči naglašava da je to „neuporedivo više“ nego u susednim zemljama kao što su Grčka i Bugarska, koje su oduzele 520 kg, odnosno 365 kg heroina u istom periodu. „Rizik po krijumčare koji dolaze iz Turske doveo je do toga da se Balkanski put manje koristi“, dodaje on.
Međutim, neki regionalni analitičari, kao što je Joanis Mihaletos iz organizacije World Security Network Foundation u Atini kažu da saradnja na planu borbe protiv narkotika između Grčke, Turske i Bugarske nije idealna.
Krijumčarenje droge trebalo bi sprečiti na globalnom nivou, „zato što to nije problem samo Turske ili Grčke, već zahvata i druge zemlje, kao što su Avganistan, Iran i Zapadna Evropa“.
Organizovane kriminalne grupe zasnovane na etničkoj pripadnosti i dijaspora pomažu prebacivanje droge do njenog odredišta duž puta kojim se doprema.
Takozvana „Albanska mafija“ polako je postao veliki distributer heroina na Balkanu i u EU.
„Ne bi trebalo zanemariti ni prisustvo drugih jakih kriminalnih grupa, kao što su italijanska Drageta, crnogorski klanovi, turski narko karteli, ruski i kavkaski kriminalci i srpske narko grupe.“
Na drugoj strani, Kurdi na tromeđi Turske, Iraka i Irana pomažu šverc narkotika. Između Irana i Turske vlada bezvizni režim, a granična kontrola duž relativno propustljive granice je sve samo ne stroga i može se lako izbeći.
Na Balkanu, sveprisutna korupcija u javnom sektoru još jedan je problem koji ide na ruku trgovcima drogom.
„U zemljama Balkana postoji previše jakih i organizovanih kriminalnih grupa koje su koncentrisane i operišu u istom regionu“, kaže Mihaletos.
„Ilegalna prostitucija na Balkanu direktno je vezana za narkotike, pošto su policijske istrage u nekoliko zemalja tokom godina ustanovile da trgovci drogom prvo prikupljaju kapital pomoću ilegalne prostitucije, pre nego što se upuste u posao sa narkoticima, koji je još profitabilniji“, kaže on za SETimes.
Najveći deo droge koji prolazi kroz Tursku namenjen je evropskom tržištu. [Rojters]
Mihaletos kaže da bi posebnu pažnju trebalo pridati saradnji bezbednosnih i policijskih snaga u regionu protiv pranja novca. Iznad svega, dodaje on, potrebna je politička volja kako bi se sprovela regionalna politika za borbu protiv narkotika.
Mateo Albertini, saradnik sajta Balkanalysis.com, brine što neke lokalne mafijaške grupe, kao što su italijanske, pronalaze nove saveznike u balkanskim državama, koji bi mogli da prevoze drogu sa Bliskog istoka i Turske u EU.
On, međutim, smatra da će ulazak Bugarske i Rumunije u šengensku zonu pojačati kontrolu crnomorske obale, koja je oduvek bila glavna pristupna lokacija za krijumčare drogom na Balkanskom poluostrvu.
Hajrudin Somun, bivši ambasador Bosne i Hercegovine (BiH) u Turskoj, naglašava da je švercerima droge lakše da operišu u zemljama koje su politički nestabilne, poput BiH i Kosova ili koje nemaju uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala, kao što su Bugarska i Rumunija.
„Ima nekih zajedničkih policijskih akcija zemalja regiona protiv trgovine drogom i ljudima, ali je potrebno više političke volje za povezivanje tih aktivnosti u jedan organizovani lanac koordinacije“, kaže on za SETimes.
Somun kaže da je Rusija pokazala posebno interesovanje za saradnju sa zemljama Balkana na odsecanju puteva droge, posebno onih koji prolaze kroz Kosovo.
Na drugoj strani, na osnovu istraživanja turske policije, utvrđeno je da su narko trafikanti počeli da koriste neke alternativne puteve u Evropu, kao što je put iz Irana i Pakistana u Veliku Britaniju. Ekinči kaže da je s tim u vezi Turska pokrenula nekoliko zajedničkih operacija sa britanskim vlastima.
Prema mišljenju Hamida Godsea, važno je da država preduzima mere, „iako to nikada nije dovoljno za borbu protiv trgovaca drogom, kao što to pokazuju zaplene“.
On podseća da su neke zemlje, kao što su Rumunija i Bugarska, nedavno preduzele neke pozitivne inicijative kako bi ojačale svoju strategiju za borbu protiv trgovine drogom i borbu protiv narkomanije i trgovine ljudima.
„Iako su inicijative na nacionalnom i regionalnom nivou za svaku pohvalu, prekogranična saradnja, podela odgovornosti i održivost preduzetih akcija neophodne su i suštinski bitne za uspeh protiv trgovaca drogom“, kaže Godse.
On ističe da se mora više uraditi na planu borbe protiv korupcije i kaže da policija mora biti efikasnija u borbi da se smanji ponuda. Prema njegovim rečima, i sveobuhvatno smanjenje potražnje za drogom je temelj dobro politike i strategije kontrole droge.
Nastavak na Southeast European Times...
