Izvor: Southeast European Times, 06.Dec.2012, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i Balkan jačaju energetske veze
Zainteresovane strane iz celog regiona vide uzajamne ekonomske i političke beneficije.
06/12/2012
Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 06.12.2012.
Turska i mnoge balkanske zemlje planiraju da pojačaju energetske odnose u neposrednoj budućnosti kroz seriju zajedničkih inicijativa.
Ni Turska ni balkanske zemlje nisu veliki proizvođači energije, ali to što se nalaze u blizini bliskoistočnih zemalja koje obiluju energijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i potrošačkih tržišta zapadne Evrope daje im značajan geografski potencijal kao tranzitnim tačkama.
Partneri su takođe voljni da udruže resurse kako bi povećali sopstvenu lokalnu samoodrživost i inovacije, posebno na polju obnovljive energije. Kao učesnik više projekata sa susedima, Turska može svojom značajnom ekspertizom i iskustvom da doprinese zajedničkim projektima sa balkanskim zemljama.
„Na Balkanu postoji izuzetno velik potencijal za energetsku saradnju“, rekao je zamenik turskog ministra energetike Murat Merdžan u izjavi za SETimes.
Projekti za realizaciju tog potencijala su u toku, kaže Merdžan.
„Trenutno pripremamo osnovu za energetske timove koje će činiti birokrate i predstavnici privatnog sektora“, rekao je on. „Ti timovi otkriće mogućnosti saradnje između balkanskih zemalja i Turske i početi da sprovode konkretne projekte na konkretnim energetskim poljima.“
Raznovrsni balkanski energetski sektor ima znatan potencijal za rast u budućnosti, a posebno kada su u pitanju proizvodnja i prenos, kaže Mustafa Karahan, predsednik istanbulske Asocijacije turskih trgovaca energijom, industrijske grupe koja se zalaže za interese energetskih kompanija.
„Jedna od najznačajnijih tačaka zajedničkih strateških interesa u jugoistočnoj Evropi jesu energetske investicije, posebno na polju električne energije i prirodnog gasa“, rekao je on za SETimes.
Karahan kaže da je strateški položaj Balkana velika dodatna prednost za investitore.
„Posebno kada su u pitanju turski investitori, investiranje u region moglo bi da postane fleksibilnija opcija za izlazak na zapadna tržišta, kao i na istočna tržišta, zbog položaja balkanskih zemalja i njihovog pristupa alternativnim tržištima“, rekao je on.
Prvi energetski tim Turske ovog meseca treba da poseti Bosnu i Hercegovinu (BiH), koja je bogata vodenim resursima i potencijalom za obnovljivu energiju. Cilj ove inicijative je da se nadograđuju postojeće energetske veze između zemalja, koje su unapređene posetom ministra energetike BiH Erdala Trhulja Turskoj u avgustu.
„Izabrali smo [BiH] jer je bilo puno sličnosti između dve zemlje u smislu prirodnih resursa i kapaciteta“, rekao je Merdžan. „Ali, kao ministarstvo otvoreni smo i za druge zahteve iz balkanskih zemalja.“
George Tabakov, predsednik Bugarskog ekonomskog foruma u Sofiji, rekao je za SETimes da je klima u regionu sve povoljnija za takva nastojanja.
„Svim zemljama u regionu potrebne su direktne strane investicije radi stimulisanja ekonomskog rasta. Poslovanje u svim tim zemljama postaje lakše, a posebno u onima koje su se nedavno pridružile EU“, rekao je on. „Zemlje koje napreduju na putu ka EU [takođe] imaju mnogo povoljniju poslovnu klimu i uvele su jasna pravila.“
Tabakov je takođe ukazao na povećanje potrošnje i geografski položaj Balkana kao na snažne podsticaje investicijama.
„Velikim preduzećima energetski sector izgleda obećavajuće u smislu saradnje, jer postoji potreba da se povežu resursi sa Istoka sa potrošnjom na Zapadu, kao i zato što se energetske potrebe Turske i regiona povećavaju svake godine i nastaviće da rastu“, rekao je on.
Ankara i Sofija potpisale su u martu deklaraciju o ubrzanju izgradnje prekograničnog spojnog gasovoda za povećanje isporuka kaspijskog gasa Bugarskoj. Neophodna infrastruktura u Bugarskoj biće dovršena do kraja 2013. godine, a ispitivanje spojnog gasovoda biće finalizovano do marta 2014, saopštilo je bugarsko ministarstvo energetike. Eksperti vide ovaj projekat kao presudan u pogledu bugarskih nastojanja vezanih za energetsku diversifikaciju.
Bez obzira na to, Tabakov je naveo lošu transportnu infrastrukturu, manjak međusobno povezanih energetskih sistema na Balkanu, vizne režime i veliku birokratiju kao izazove sa kojima se suočavaju strani investitori.
Turski i bugarski investitori mogli bi, pored gasa, da sarađuju i na polju upravljanja vodama, rekao je on.
„Zajednička izgradnja brane na reci Tundži, u blizini bugarsko-turske granice, mogla bi da bude jedna od obećavajućih oblasti saradnje“, izjavio je Tabakov zaSETimes, dodajući da će projekat omogućiti lakše korišćenje rečnih voda, smanjiti poplave u Trakiji na proleće, pomoći u proizvodnji električne energije i privući turiste.
Eksperti takođe vide potencijal za investiranje u Crnoj Gori, koja se već četiri godine nalazi među vodeće tri zemlje u Evropi po direktnim stranim investicijama po glavi stanovnika.
Direktor podgoričke Agencije za promovisanje investicija u Crnoj Gori Petar Ivanović izjavio je za SETimesda je njegova zemlja, zbog svoje sve veće uloge u regionu, idealan izbor za biznismene.
„Jedan od razloga što energetski sektor [u Crnoj Gori] zanima turske investitore jeste to što trenutno radimo na podmorskom kablu između Italije i Crne Gore koji bi trebalo da nam omogući da izvozimo znatne količine energije“, rekao je on. „Takvi projekti dovode Crnu Goru u centar regionalnog energetskog tržišta.“
Ivanović dodaje: „Mnogi međunarodni izveštaji potvrđuju da smo na dobrom putu, jer se Crna Gora kreće napred u svim kategorijama, kao što su ekonomska sloboda, poslovanje, konkurentnost i slično. To je važan znak za investitore -- da bi stekli poverenje i verovali u smer kojim će zemlja ići“.
Tursko-crnogorski zajednički ekonomski odbor potpisao je prošlog aprila protokol o povećanju uzajamne trgovine, posebno na polju energetike.
Nastavak na Southeast European Times...
