Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska gradi drugi Bosfor
Vlada dala „zeleno svetlo” za prokopavanje kanala „Istanbul”, dok opozicija tvrdi da je to nerealan projekat
Kada je pre skoro dve godine premijer Tajip Erdogan lansirao ideju o izgradnji kanala „Istanbul” kako bi spasao milionski grad na obalama Bosfora, mnogi su poverovali da je to prazno obećanje kakva političari olako daju uoči izbora da bi privukli glasače. Pogotovo što je taj grandiozno „ludi projekat”, kako ga od prvog dana mnogi nazivaju, posle toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve do sada bio gurnut u zaborav.
Vlada je ove sedmice dala „zeleno svetlo” za prokopavanje kanala „Istanbul”, a taj posao je poveren Visokoj komisiji za planiranje. Pre tendera, koji se priprema, biće izgrađeni prilazni putevi i drugi propratni objekti.
„Mi smo uvereni da je to veoma realan projekat o kome će se pričati u svetu”, izjavio je pomoćnik premijera Ali Babadžan najavljujući početak izgradnje kanala.
Kanal treba da se prokopa od Crnog do Mramornog mora, zapadno od Bosfora. Tako će stari, evropski deo Istanbula, postati veštačko ostrvo. On će biti dugačak najmanje 45 kilometara, dubok 25 a širok 150 metara. Kanal će moći da primi i najveće ploveće grdosije, uključujući i tankere koji svakodnevno prevoze naftu iz Rusije i drugih zemlja u crnomorskom regionu.
U vladi još ne saopštavaju koliko će koštati mamutski projekat, ali veruju da to neće biti veći problem za ekonomski sve moćniju Tursku. Nije jasno ni kada će biti završen, mada se nezvanično pominje 2023. godina, kada pada stogodišnjica stvaranja moderne turske države.
Kanal konačno treba da spase Istanbul, koji je poslednjih godina ozbiljno ugrožen pošto je Bosfor postao usko grlo za brodove koji idu od Crnog do Mramornog mora i obratno. U pitanju je godišnje više od 50.000 manjih i većih plovila. Među njima je sve više tankera koji, kako se procenjuje, kroz milionski grad godišnje pronesu 150 miliona tona petroleja. I pored mera predostrožnosti učestale su havarije posle kojih je u nekoliko navrata Bosfor bio u plamenu.
Pobornici zaštite megalopolisa pozdravljaju odluku vlade svejedno što će taj objekat sigurno progutati desetine milijardi dolara.
„Istanbul se mora spasti, to nema cenu”, ističu oni i tvrde da je Bosfor sada čak tri puta opterećeniji nego Suecki kanal.
Prema Konvenciji iz Montrea, koja je usvojena 1936. godine, u vreme mira plovidba civilnih brodova je slobodna kroz Bosfor i Dardanele. Ali industrijski razvoj je u međuvremenu učinio svoje: u početku kroz moreuze je dnevno prolazilo 15 a sada 150 brodova. Bilo je predloga da se taj međunarodni dokument promeni i uvedu ograničenja za plovidbu kroz moreuze, što ne prihvataju zemlje koje leže na obalama Crnog mora jer je to za njih jedini morski prozor u svet.
Na obalama kanala treba, kako se planira, da nikne moderni grad, novi aerodrom, a gradiće se i luka. To će spasti stari Istanbul koji je već ugrožen novim građevinama od betona, gvožđa i stakla, koje, kao trn u oku, narušavaju pogled na drevne vizantijske i osmanske spomenike.
Mnogi ovu ideju pokušavaju da ispolitizuju. To je nerealan, preskup projekat koji je u službi ličnog prestiža sadašnje predsednika vlade, ističu u opoziciji i tvrde da nije slučajno što je početak izgradnje najavljen baš sada, kada se primiču predsednički izbori koji treba da se održe sredinom iduće godine. Premijer Erdogan će se, to je već javna tajna, kandidovati za novog šefa države.
Vojislav Lalić
objavljeno: 24.04.2013.
