Izvor: B92, 14.Sep.2010, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska bliža srcu od Srbije
Beograd -- Dok se jedni Novopazarci pozivaju na rodbinske veze i uticaj Sandžaklija na tursku košarku, drugi kažu da nikada ne bi navijali protiv Srbije, piše "Politika".
Pa šta ako smo navijali za Tursku, je l' to zabranjeno?! Ovako jedan momak odgovara na pitanje zašto se u Novom Pazaru, posle utakmice skandiralo - Turskoj.
Njegov sugrađanin, tridesetogodišnji Emin, objašnjava kako se u subotu u ovom gradu nije desilo ništa neočekivano niti nešto što bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << omladinu ovog grada moglo da svrsta među državne neprijatelje Srbije.
"Vidite, ja imam bliske rođake u šest turskih gradova. Neki su otišli odavno, pre 50-60 godina, neki kasnije, ali posećujemo se i nastojimo da se ne zaboravimo. I nešto mi je toplo oko srca kad se pomene Turska”, objašnjava Emin.
On smatra da je omladina Novog Pazara samo navijala za tursku reprezentaciju, ali nije protiv Srbije, jer bi se tako radovali da je Turska pobedila bilo koju drugu reprezentaciju.
"Znaš u čemu je kvaka? Bila subota uveče, lepo vreme, treći dan Bajrama, pun gradski trg omladine. Mnogo njih i nije znalo da se igra neka važna utakmica, ali znaš kakva je omladina koju sutra ne čeka posao, žive od danas do sutra, mnogi u beznađu. Ne sporim, bilo je onih koji su prolazeći u kolonama automobila i mašući turskim zastavama ponudili program za to veče i mnogi su im se priključili. Uvek se nađe i poneko 'pametan', ko izbaci i neku parolu i počne da skandira”.
Društvu za stolom u bašti mlečnog restorana u centru grada započeta debata o navijanju za Tursku je novi "program”. Amir (24) izdvaja mišljenje:
"Kad onako danima priča muftija (Zukorlić), okreće ljude protiv države u kojoj žive, onda je ovo očekivano. Čovek nam samo čini zlo, sad nas čitava Srbija gleda kao crne ovce, a mi to nismo. A ja navijam za Srbiju bilo sa kim da igra”, kaže ovaj mladić.
Razvija se diskusija o dugogodišnjoj, po nekima jednostranoj ljubavi Bošnjaka prema Turskoj. Nedavni dolazak turskog premijera Erdogana zajedno sa predsednikom Tadićem u Novi Pazar oslanjao se upravo na te emocije.
"Niko nas nije pitao zašto smo isto ovako masovno bili na ulicama Novog Pazara kada su dolazili Erdogan i Tadić, tada je to bilo u redu, trebalo je valjda da se i Srbija turskom premijeru predstavi kao dobar domaćin. I tada smo mahali turskim zastavama i to je opisivano kao lepa slika”, kaže gost za susednim stolom.
"Rodbina se voli, gde god da je, a Turke inače baš briga za nas. Obećavaju nam ponešto, kao da pomognu Sandžak, a samo gledaju svoju računicu”, dodaje Enisa, službenica u jednoj državnoj firmi.
"Išla sam u ludiranja kad je pobeđivala Srbija, to je moja država, a za Turke usred Srbije da navijam, a to ne mogu”, kaže ona.
U živoj diskusiji pominje se da je dvadesetak navijača nedavno putovalo da u Beogradu navijaju za Galatasaraj kada je igrao protiv OFK Beograda, da turska košarka ne bi bila to što je sada da joj svojevremeno nije dao krila Mirsad Jahović, Novopazarac, da u turskoj reprezentaciji sada igra četiri – pet Sandžaklija.
"A da igraju Srbija i Bosna , za koga bi navijali u Banjaluci?”, brani svoje pravo da navija za Tursku jedan od gostiju.
"Dobro, ali Srbi navijaju za Srbiju, a mi nismo Turci”, argument je drugog momka, koji se ne bi priključio navijanju za Tursku i da je bio u centru Novog Pazara.
A da je u poslednjim sekundama utakmice, u kojoj se odlučivalo ko će u finale, lopta htela drugačije, da je pobedila reprezentacija Srbije, šta bi bilo?
"Ništa, onda bi krenuli da slave ovi sa Šestova i Deževskog puta (naselja u kojima pretežno žive Srbi), a priključili bismo im se i mi koji smo sa nestrpljenjem čekali kraj utakmice u centru”, kaže jedan od momaka i dodaje da bi ih tada bilo manje.
U Novom Pazaru se s priče o utakmici, sportu i navijanju lako sklizne u političke vode, o Bošnjacima kojima nije baš za srce prirasla himna i zastava Srbije, mogu se čuti i rečenice koje je mnogo puta o navodnoj obespravljenosti Bošnjaka izgovorio muftija Muamer Zukorlić. A zatim slede kritike poslenicima javne reči koji "preuveličavaju značaj navijanja grupice mladih ljudi” .
