Izvor: Blic, 16.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turnir za kraljev pehar
Jugoslavija je, ovog puta sa hrvatskim igračima u sastavu, 4. maja 1930. pobedila Rumuniju sa 2:1 u utakmici za pehar kralja Aleksandra, koji je telegramom čestitao uspeh. Moša Marjanovića u seriji i filmu igra Petar Strugar
Posle velike pobede nad Bugarskom, stigao je Uskrs koji će ostati zapamćen po pravom trijumfu beogradskog fudbala. U dva dana na turniru sa četiri učesnika na stadionima BSK i Jugoslavije okupilo se čak 14.000 ljudi. Prvog dana, 21. aprila, BSK je igrao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 3:3 sa Kišpeštom iz Budimpešte. BSK je golovima Moše Marjanovića i Vujadinovića poveo sa 2:0, u drugom poluvremenu Najdanović je povisio na 3:1, ali su se Mađari domogli remija pred sam kraj meča. U drugoj utakmici Jugoslavija je pobedila Hajduk sa 4:2. Ovde potpis
Sutradan Jugoslavija je pobedila Kišpešt sa 4:1. U drugoj utakmici BSK je pobedio Hajduk sa 3:2. Prvi gol dao je Moša Marjanović već u 8. minutu, na 2:0 povisio je Aleksandar Tirnanić u 11, da bi Benčić u 16. smanjio na 2:1. Vujadinović je u 21. minutu promašio penal skrivljen nad Mošom Marjanovićem, da bi na 3:1 u 41. minutu povisio Mošin stariji brat Nikola Marjanović. Konačan rezultat postavio je Bonačić u 89. minutu. Jugoslavija je osvojila uskršnji turnir sa 4 boda, BSK je bio drugi sa 3, Kišpešt treći sa jednim bodom, a Hajduk poslednji bez bodova.
Odmah posle turnira savezni kapiten Boško Simonović objavio je sastav tima za utakmicu protiv Rumunije 4. maja u Beogradu, a igralo se za pehar kralja Aleksandra:
Mihelčić, Ivković, Beleslin, Arsenijević, Premrl, Đokić, Tirnanić, B. Marjanović, Luburić, Bonačić, Kragić; rezerve: Čulić i Dešković.
Savezni kapiten nije bio siguran da će Zagrepčani doći, ali je ipak pozvao dvojicu. Obično je u reprezentaciji bilo više igrača iz Zagreba, ali oprezni Simonović kao da je uigravao "beogradski tim" ako u poslednji čas dođe do bojkota. "Konkordija" je za Premrla zatražila mišljenje od Zagrebačkog nogometnog podsaveza, koji se 25. aprila oglasio sledećim saopštenjem:
"Upravni odbor ZNP izuzetno je dao dozvolu Mihelčiću i Premrlu da igraju za reprezentaciju protiv Rumunije. Dozvola je izdata sa motivacijom da je to utakmica za pehar nj.v. kralja, da je vrlo važna i odlučna da li će pehar nj.v. kralja ostati trajno u vlasništvu našeg saveza."
Vest je u Beogradu primljena sa zadovoljstvom, ali nije uticala na ublažavanje stava povodom skandala sa "fantomskim" klubovima u Hrvatskoj. Anketni odbor, formiran da ispita slučaj, predložio je da se 149 od 155 "novih" klubova briše iz registra. Na dan utakmice sa Rumunijom otvorena je avionska linija Beograd-Solun, a let je, sa pauzom u Skoplju, trajao "samo" 4 sata i 15 minuta. Utakmica sa Rumunijom okupila je čak 10.000 gledalaca, a timovi su istrčali u najavljenim sastavima, sa debitantom Kragićem na levom krilu.
JUGOSLAVIJA: Mihelčić (Građanski – 14), Ivković (Soko – 22), Beleslin (SAND – 8), Arsenijević (BSK – 16), Premrl (Konkordija – 16), Đokić (Jugoslavija – 2), Tirnanić (BSK – 4), B. Marjanović (BSK – 15), Luburić (Jugoslavija – 6), A. Bonačić (Hajduk – 7), Kragić (Hajduk – 1).
RUMUNIJA: Lanošneanu, Virger, Štajner, Rafinski, Fogl, Stanču, Dumitresku, Desu, Sepi, Čolak, Barbu.
Strelci: Premrl u 10. min. (1-0), Bonačić u 33. (2-0), Desu u 57. (2-1). Sudio je Štepanovski iz Čehoslovačke, kraljev izaslanik bio je pukovnik g. Čedomir Petrović, koji je pehar u trajno vlasništvo predao kapitenu Jugoslavije Milutinu Ivkoviću.
Kralj je poslao telegram: "Sa zadovoljstvom pozdravljam zadobijeni uspeh na sportskim utakmicama. Aleksandar."
Moša, fudbalska legenda
Blagoje Marjanović Moša (3. 9. 1907, Beograd – 1. 10. 1984, Beograd), bez sumnje najbolji srpski fudbaler između dva rata, za mnoge i najbolji svih vremena. Pod uticajem starijeg brata Nikole, koji je takođe bio izvrstan fudbaler, počeo je da trči za loptom na poljanama Palilule, potom se oprobao u podmlatku SK Jugoslavija. Posle dvogodišnje pauze pojavio se u SK Olimpija, a 1925. stigao u BSK i do 1939. izrastao u njegovu najveću figuru. Bio je pet puta prvak Kraljevine Jugoslavije, tri puta najbolji strelac i sa 95 prvenstvenih golova daleko najbolji golgeter u periodu između dva rata.
Za BSK je odigrao 566 utakmica i dao 575 golova! Kada je bio na vrhuncu popularnosti, imao je u uglednim beogradskim radnjama svoje marke parfema, odela, cipela, šešira... Tokom 1939. kraće vreme je igrao za SK Jugoslavija, potom za Čukarički. Tokom rata bio je interniran u logor Furštenhajm. Po oslobođenju je bio igrač-trener u Dinamu iz Pančeva, a karijeru je završio u NK Proleter iz Osijeka. Za reprezentaciju Jugoslavije od 1926. do 1938. igrao je 57 puta i dao 36 golova. Bio je učesnik Olimpijade u Amsterdamu 1928. i Svetskog prvenstva 1930. u Montevideu. Bio je uspešan trener. Sa svojim BSK-om, pre nego što je promenio ime u OFK Beograd, osvojio je Kup maršala Tita 1953. Tokom 1953. i 1954. bio je trener reprezentacije na 18 utakmica. Potom je otišao u Italiju, gde je dve godine trenirao Torino. Godine 1962. doživeo je moždani udar i ostao težak invalid do kraja života. Teško se kretao i nije mogao da govori, ali je bio svestan i pratio je fudbal koji je toliko voleo i kome je toliko dao.
Nastaviće se...
