Izvor: Southeast European Times, 07.Sep.2010, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turizam u Jugoistočnoj Evropi: kriza još traje

U letnjoj turističkoj sezoni širom regiona nije zabeležen porast posećenosti, ali su u nekim zemljama primećeni pozitivni trendovi.

06/09/2010

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 06/09/10

Mnogi nisu sebi mogli da priušte letovanje zbog ekonomskih problema i to nije dobro za region u kojem je turizam pokretač ekonomskog rasta.

Očekivanja da će u sezoni 2010. doći do preokreta se nisu ostvarila i mnoge zemlje beleže >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << drastičan pad broja posetilaca. Ipak, izuzeci postoje.

U ovom izveštaju pogledaćemo kako se pet zemalja nosilo sa krizom.

Hrvatska

I dok su neki turisti proveli manje vremena na letovanju nego što je to uobičajeno, Hrvatska je zabeležila jedno od boljih letnjih sezona u regionu statistički gledano. Očekuje se da će prihodi iz turizma pomoći državi da prebrodi veliki državni deficit izazvan globalnom finansijskom krizom.

U špicu letnje sezone, prvog vikenda avgusta, u Hrvatsku je ušlo 1,5 miliona turista. Dvanaestog avgusta ministar turizma Damir Bajs izrazio je nadu da će njegova zemlja zabeležiti iste rezultate kao i u prošloj sezoni.

To bi donelo injekciju od više od 6,3 milijarde evra u hrvatsku ekonomiju.

Dosadašnje brojke pokazuju da bi taj cilj mogao da bude ispunjen. Iako je broj turista koji je posetio Hrvatsku veći za 6600 u odnosu na isti period prošle godine, jaz nije dubok. U proseku više od milion ljudi provode svoje letovanju na hrvatskoj jadranskoj obali u špicu sezone.

Češki, poljski, mađarski, slovenački, nemački i italijanski turisti odavno dolaze u velikoj broju, dok Francuzi, Skandinavci i Britanci i dalje otkrivaju Hrvatsku kao turističku destinaciju.

"Turisti dolaze, ali troše manje nego ranijih godina. To je normalno, teška su vremena pa ne možete očekivati od njih da troše kao ludi", kaže Petar, kuvar u restoranu na Hvaru.

Rumunija

Mnogi Rumuni opredeljuju se za odmor na domaćim planinama i obali umesto da putuju u inostranstvo. [Getty Images]

Posle povećanja od 30 odsto 2009. rumunski turizam je ove godine u opadanju.

Ekonomska kriza u zemlji bila je teška i kraj se ne nazire. Reakcija Rumuna je bila da ne putuju u inostranstvo i da se odmaraju na lokalnim planinama i obali.

Studija koju je naručio Vol Strit Žurnal u junu je pokazala da 43 odsto Rumuna planira da uzme samo nedelju dana odmora umesto uobičajenih tri ili četiri zbog teškoća i straha od gubitka posla. Oko 70 odsto izjavilo je da su se zbog finansijskih razloga odlučili da provedu odmor u zemlji.

Druga studija koju je uradila agencija Insajt 360 pokazuje da je svaki treći Rumun potpuno odustao od odmora.

Crna Gora

Posle sušnog juna i jula, kada su plaže i planinski centri na Žabljaku i Kolašinu bili poluprazni, turisti su u avgustu navalili na crnogorske plaže i planine.

Prema preliminarnim podacima za taj mesec, u Crnoj Gori je boravilo 120.670 turista, što je za 16 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je Ministarstvo turizma.

Vlada je procenila da će zemlju posetiti 1,1 miliona turista, što je slično prošlogodišnjim rezultatima.

Prvog avgusta podaci su pokazivali da je većina turista u prvih šest meseci 2010. došla iz Srbije - 24 odsto - a veliki broj i iz EU.

Dvadeset odsto turista došlo je iz zemalja bivše Jugoslavije, dok je 18 odsto stiglo iz Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza. U Ulcinju, najjužnijoj opštini u Crnoj Gori, većina turista bila je sa Kosova.

Montenegro Erlajns prevezao je 17 odsto putnika više u prvoj polovini godine nego u istom periodu prošle godine. Na graničnim prelazima zabeležen je porast od jedan odsto, dok se broj posetilaca u nacionalnim parkovima u prva tri meseca povećao za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Procenjuje se da će ovogodišnji prihod od turizma biti 620 miliona evra, što je za oko procenat više nego 2009.

Domaći turisti u Crnoj Gori putuju manje u poređenju sa 2009, a posebno 2008. godinom, u kojoj je zabeležen najveći broj putovanja domaćih turista.

"Interesovanje je manje za 10 odsto u odnosu na 2009. Od kako su ukinute vize interesovanje za putovanja poklopilo se sa ekonomskom krizom, pa naša očekivanja nisu ispunjena", kaže za SETimes Sreten Kankaraš, direktor jedne turističke organizacije iz Podgorice.

Srbija

Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je turizam u zemlji u padu.

Broj turista koji su posetili Srbiju u prvih šest meseci 2010. opao je za osam odsto, a broj noćenja za 15 odsto u odnosu na isti period 2009. Broj domaćih turista opao je za 11 odsto, a broj njihovih noćenja za 17 odsto, dok je broj stranih turista opao za tri odsto, a broj noćenja za šest odsto.

U prvih šest meseci 2010. više od 911.000 turista posetilo je Srbiju. Oko 620.000 su bili srpski državljani koji su putovali po svojoj zemlji, dok su više od 290.000 bili stranci. Ukupno je bilo 2,8 miliona noćenja.

Beograd beleži najveći broj dolazaka i noćenja - više od 256.000 posetilaca i više od 495.000 noćenja, ali su te brojke daleko ispod onih u prvoj polovini 2009. godine.

Najveći broj turista koji su posetili Srbiju stigao je iz Bosne i Hercegovine (BiH), Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, a slede Nemci, Italijani, Makedonci, Bugari, Austrijanci i Grci.

Istraživanja u maju mesecu pokazala su da 70 odsto Srba ne planira da ide na odmor.

"Uspela sam da odem deset dana sa prijateljima u Grčku, ali odricanja će biti velika. Narednih nekoliko meseci će biti tesno", kaže 26-godišnji Miloš Cerovina za SETimes.

"Mi smo četvoročlana porodica i nikako nismo mogli sebi da priuštimo odmor. Deca su sada kod mojih roditelja. Žive u blizini jezera kod Bele Crkve. Tamo je lepo i uskoro ću im se pridružiti", kaže 42-godišnja Marijana Dimić.

Bosna i Hercegovina

Mostar je jedan od najpoznatijih atrakcija Bosne i Hercegovine. [Getty Images]

Svetska ekonomska kriza nije pogodila bosanski turizam. To je zbog broja stranih turista, kojih je bilo više za 30 odsto nego prošle godine. Većina posetilaca iz Turske, Hrvatske i Slovenija dolazila je na kratko, dok su turisti iz Irske, Egipta i Francuske ostajali duže, saopštilo je Federalno ministarstvo BiH za ekologiju i turizam.

Netaknuta priroda, izvanredno kulturno nasleđe, duga tradicija i zdrava hrana su glavni aduti za privlačenje turista.

"Nema sumnje da će turisti provoditi manje vremena u poseti BiH, ali destinacije koje mi nudimo su kombinacija ulaganja i iskustva. Domaći turistički sektor se konstantno bori za svakog gosta i sve što smo do sada investirali donosi rezultate", saopštila je Turistička organizacija Republike Srpske (RS).

Kineska agencija Ksinhua uvrstila je Mostar među 19 evropskih gradova koje vredi posetiti ovog leta. Čak i domaći turisti, u postojećoj ekonomskoj krizi, odlučili su se da istraže sopstvenu zemlju, što do sada nije bio slučaj.

Regionalni turizam

Kada se radi o letovanjima u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, regionalne turističke agencije kažu da su mnogi odlučili da provedu vikend na moru, umesto da duže letuju na jednom mestu.

"Manji broj ljudi je zainteresovan za druge destinacije poput Vašingtona ili Praga. Veoma su popularna vikend putovanja u Hrvatsku, koja koštaju stotinak evra", rekao je SETimesu jedan turistički agent.

Agencija Jahorina turs sa Pala u BiH kaže da mnogi pokušavaju da uštede, čak i ako se odluče za odmor.

"Pet dana u Turskoj avionom koštaće vas oko 245 evra, a ako se odlučite za isto putovanje sedam dana autobusom, to je oko 125 evra", kaže radnik u jednoj turističkoj agenciji.

U sastavljanju ovog izveštaja učestvovali su Pol Čočoju iz Bukurešta, Nedeljko Rudović iz Podgorice, Ljiljana Smiljanić iz Banja Luke, Vedrana Kaletović iz Sarajeva i Nataša Radić iz Zagreba.

Nastavak na Southeast European Times...