Izvor: Politika, 23.Jun.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci tvrde da su kupovinom KEK-a dobili i „Gazivode”
Beograd ne može da pristane da se pre bilo kakvog razgovora Prištini prepusti pravo upravljanja hidroelektranom koja je u prošloj godini ostvarila profit veći od 10 miliona evra, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva
Da li će Priština sutra (23. juna) u nastavku dijaloga u Briselu zaista osporiti pravo Beogradu da hidropotencijal jezera Gazivode preda u nadležnost zajednice srpskih opština i ostane pri stavu da ceo sistem treba da pripadne njoj, niko od zvaničnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu proteklih dana nije hteo da komentariše, iako su se razgovori o energetici vodili tokom cele prošle nedelje u Briselu.
Jedino što je Marko Đurić, direktor Kancelarije za saradnju s KiM, izjavio za „Politiku” u pauzi briselskih pregovora jeste da se razgovori nastavljaju i naredne nedelje i da za sada ništa više ne može da kaže.
Sam premijer Aleksandar Vučić, koga o ovom važnom pitanju sutra očekuju teški razgovori s kosovskim predsednikom vlade Isom Mustafom, u više navrata je kategorički poručio da ne da Gazivode, po cenu otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU.
Kako se saznaje u Kancelariji za saradnju s KiM, hidrosistem Ibar–Lepenac, u čijem je sastavu i Hidroelektrana „Gazivode”, nije deo nijednog sporazuma – ni onog u oblasti energetike, niti se u bilo kojem aktu usaglašenom u procesu briselskog dijaloga pominje reč Gazivode. Srpska vlada je spremna da i o tom pitanju razgovara u daljem toku dijaloga, budući da je pitanje imovine na KiM za Srbiju suštinski važno. S tim što Beograd ne može i ne želi da pristane na razne trikove Prištine, poput ovog slučaja – da se pre bilo kakvog razgovora Prištini prepusti pravo upravljanja, a da se kasnije rešava pitanje vlasništva, saznaje naš list.
To se posebno odnosi na hidrosistem Ibar–Lepenac, budući da je znatan njegov deo, oko dve trećine, na teritoriji centralne Srbije. Kada se govori o tom hidrosistemu, mora se uzeti u obzir da od njega zavise elektroenergetska stabilnost severa KiM, vodosnabdevanje privrede i stanovništva i sistemi navodnjavanja u srpskim sredinama na severu pokrajine, ali i na širem delu KiM.
Osim toga, u njemu su zaposleni lokalni Srbi, što čitavom problemu daje i značajnu socijalnu komponentu.
Po prirodi stvari, zainteresovana strana u ovome je i buduća Zajednica srpskih opština, koja mora da bude akter u odlučivanju i upravljanju nad tim hidrosistemom, saznaje se u Kancelariji za saradnju s KiM.
Priština, s druge strane, insistira da ovo jezero pripadne njima, zbog činjenice da su svoju energetsku mrežu KEK nedavno ustupili Turcima, pa sada tvrde da njima pripada i srpsko jezero i trafostanica! Novi vlasnik KEK-a ističe da je u paketu kupio i platio i Gazivode i sada traži da mu one u potpunosti pripadnu.
Zašto su Gazivode od vitalne važnosti za Srbiju?
Predstavnici zvanične Prištine ne žele da pregovaraju o Gazivodama (Foto M. Albunović)
Pre svega zbog činjenice da ovo veštačko jezero garantuje energetsku i ekonomsku stabilnost ovog dela Kosova. Dve trećine jezera nalaze se u Srbiji, na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, zbog čega zvanični Beograd i insistira da ceo kompleks bude pod kontrolom buduće zajednice srpskih opština. U slučaju da zvaničnici EU kažu ne otvaranju poglavlja u pregovorima Srbije sa EU zbog Gazivoda, premijer Srbije Aleksandar Vučić je poručio da to neće potpisati.
Osim energetske stabilnosti, Gazivode dobro posluju, pa su samo u prošloj godini ostvarile profit veći od 10 miliona evra, čime se može pohvaliti malo koja druga firma na teritoriji cele Srbije.
Potvrda da su Gazivode srpske jeste i u činjenici da je Srbija svojim kreditima svih ovih godina otplaćivala njegovu gradnju i funkcionisanje.
Predstavnici zvanične Prištine, kako prenosi Tanjug, poručuju da ne žele da pregovaraju o Gazivodama, jer je to, kako oni vide, kosovsko bogatstvo i imovina Kosova.
Neće ipak biti da je tako, jer je kamen temeljac za izgradnju brane budućeg veštačkog jezera Gazivode postavljen na Petrovdan 1972, a položio ga je tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Džemal Bijedić.
Gradila ga je beogradska „Hidrotehnika”, a podizana je parama iz kredita MMF-a koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija.
Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana je visoka 107 metara, u osnovi široka 460 i duga 406 metara) nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubika vode. Prostire se na oko 12 kvadratnih kilometara, najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), širina varira od jednog do nekoliko kilometara.
Vlada Kosova, navodi Tanjug, želi da po svaku cenu gazduje Gazivodama, jer se iz jezera vodom snabdevaju Priština i još nekoliko kosovskih opština.
Hidrosistemom Ibar–Lepenac navodnjava se deo centralnog Kosova i, što je za Prištinu najvažnije, termoelektrane u Obiliću hlade se vodom s ovog jezera, pa ne bi mogle da rade ako bi se na severu Kosova zavrnule slavine.
Iako se često misli da je Elektroprivreda gazda Gazivoda, to nije tačno. One su danas u nadležnosti Ibar–Lepenca.
Prištinski mediji poslednjih dana pišu da će se od Beograda i Prištine zahtevati da učine nekoliko pomaka vezanih za prošle, ali i nove sporazume kada je reč o Gazivodama, budući da su im stavovi sasvim različiti.
Za Srbiju je najvažnije da osigura snabdevanje strujom severnog Kosova, odnosno srpskog življa na tom prostoru, pa se spekuliše da je upravo to razlog zašto bi zajednica srpskih opština na severu Kosova održavala ovaj hidropotencijal.
