Izvor: Southeast European Times, 18.Avg.2010, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci proslavljaju Ramazan i sećaju se prošlosti
Ankara i ostali gradovi ulažu napore da ožive stvarni duh svetog islamskog meseca.
18/08/2010
Esra Erduran za Southeast European Times iz Ankare -- 18/08/10
Vreme dobija drugačiji ritam u Turskoj tokom svetog meseca Ramazana, koji se često naziva "sultanom svih meseci". Gužve u gradovima prilagođavaju se Iftaru, pauzi u ramazanskom postu posle zalaska sunca.
Tradicionalni bubnjevi bude ljude za Sahur -- obrok pre svitanja -- i za poslednju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << čašu vode do Iftara.
Razgovori u Turskoj, zemlji u kojoj 99 odsto stanovništva čine muslimani, okreću se sa politike na svakodnevni život, veru i nostalgiju za nekadašnjim ramazanima.
"Kada sam bio dete, moj otac i ja izlazili smo na ulice da udaramo u bubnjeve da bi probudili ljude. Pred kraj meseca posećivali smo ljude kako bi dobili napojnicu za naš rad. U ono vreme ljudi su bili darežljiviji, a mi smo bili poštovani", izjavio je za SETimes Ibrahim Mola, koji je nastavio ono to je radio njegov pokojni otac.
Međutim, poslednjih godina, kaže Mola, ljudi ne poste i čak se i ne trude da otvore svoja vrata.
Dok su udaranje u bubnjeve i druga tradicija na ivici izumiranja, opštine i organizacije pokušavaju da ožive uspomene na ranije ramazanske proslave. Televizijske i radio stanice pripremaju panel razgovore i zabavne emisije.
U sklopu tih nastojanja, opštine u velikim gradovima, poput Ankare, organizuju aktivnosti u parkovima i obezbeđuju besplatan prevoz.
"Duh Ramazana nije samo u uživanju, on je u međusobnom razumevanju i iskušavanju patnje jednomesečnim postom, kroz koju siromašni prolaze cele godine. To je vreme da se deli i pomaže onima koji imaju manje. Žao mi je što vidim da taj duh isčezava", izjavio je za SETimes 62-godišnji Mustafa Kurt, penzionisani državni službenik.
Šire područje opštine Ankara saopštilo je da obezbeđuje besplatnu hranu za 18.000 ljudi u 30 iftarskih šatora u gradu. Pored toga, ona će takođe deliti pakete sa hranom siromašnima koji žive u okolini glavnog grada. Svaki grad, okrug i selo ima slične dobrotvorne organizacije.
"To je druga tradicija i lepo je videti da još nije nestala, ali se zaista pitam zašto opštine ne sprovode takve aktivnosti za siromašnije i tokom godine", rekao je Kurt. On veruje da opštine imaju dovoljan budžet i kapacitet da obezbede hranu za siromašne, dok bi dobrotvorne organizacije trebalo da rade tokom cele godine, a takođe bi trebalo da uključe nemuslimane.
Sećajući se svog detinjstva u Ankari, Kurt dodaje da su komšije ostalih vera imale veliko poštovanje za taj muslimanski praznik u starim vremenima.
"Moj najbolji dug po imenu Ertan bio je jedan od mnogih Jevreja koji su živeli u Ankari. .. Sećam se da mu je njegova majka Rosa branila da jede bilo kakvu hranu ili pije vodu u blizini svojih muslimanskih drugova tokom Ramazana. Niste mogli da vidite nijednu jevrejsku porodicu da jede ili pije tokom Ramazana, iz poštovanja. Oni su posećivali svoje muslimanske prijatelje tokom praznika Aid ul-Fitr, kojim se obeležava kraj jednomesečnog posta, a njihova verovanja su bila poštovana na isti način", dodao je Kurt.
Nastavak na Southeast European Times...
