Izvor: RTS, 29.Mar.2010, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuga srpskog sela
Najmanje novca i mogućnosti za normalan život imaju meštani sela u jugoistočnoj Srbiji. Mladi seljani nemaju gotovo nikakvu pomoć države, a od 80.000 starijih koji koriste usluge socijalne zaštite, svega dva odsto čine seljaci.
Nedavna istraživanja nevladine organizacije "Sekons" potvrdila su da je najveći broj siromašnih seoskih domaćinstava u jugoistočnoj Srbiji, a najmanje u Vojvodini. Najmanje novca i mogućnosti za normalan život imaju meštani sela, koja su udaljena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od gradskih naselja.
I ono malo mladih seljana koji su ostali na imanju nemaju gotovo nikakvu pomoć države. Od ukupnog broja siromašnih, čak dve trećine živi u zabačenim delovima Srbije.
Sela u okolini Vlasotinca, Medveđe, Svrljiga, Knjaževca, Pirota spadaju među najstarija u Srbiji. I najsiromašnija. Njihovi meštani nemaju novca ni za osnovne životne potrebe.
"Ljudi na selu u potpunosti su izdvojeni. Vrlo malo imaju kontakte sa sredinom, sa okruženjem, tako da sve te naše posete, bilo da im nosim neku pomoć materijalne prirode, njima mnogo znače, pa čak i taj minimalni kontakt ili razgovor od dvadesetak minuta", rekao je sekretar Crvenog krsta Pirot Miroljub Mijić.
Na osnovu ankete u 1.621 domaćinstvu, u 203 sela širom Srbije saradnici nevladine organizacije "Sekons" utvrdili su da je 38,6 odsto domaćinstava sasvim siromašno, jer po članu ukućani nemaju ni 9.000 dinara mesečno.
"Penzija mi je mala, 8.200 dinara mesečno. Primam na dva dela po 4.100 dinara. Nemoguće da bude dovoljno, struja skače. Jedan lek košta 1.200 dinara", naveo je Momčilo Milanović iz sela Vojska kod Svilajnca.
Momčilova supruga Radmila kaže da je mleko popila pre tri meseca, nema novca i nema penziju.
"Stari smo i šta da radimo kad nešto nemaš moraš da trpiš. Ne može on, ja ne mogu, moramo da se pomažemo", rekla je Radmila.
Dve milijarde dinara za ruralni razvoj
Samo 80.000 starijih ljudi u republici koristi usluge socijalne zaštite, a od tog broja svega dva odsto čine seljaci.
"U ovom trenutku koncentrišemo se da im obezbedimo ono što im je najneophodnije za život deobom higijenskih paketa hrane. Mislim na seoska staračka domaćinstva koja su po našoj proceni najugroženija", rekao je Ljuba Pejaković iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
U Ministarstvu kažu da nemaju tačne podatke o broju seoskih domaćinstava kojima je potrebna pomoć u hrani i novcu, a u Ministarstvu poljoprivrede ističu da za sada nemaju više para da pomažu selu.
Ipak, da bi usporili odlazak mlađih ljudi sa sela i tako bar malo olakšali položaj onih starijih, ove godine planiraju da u ruralni razvoj ulože oko dve milijarde dinara, što je milijardu više nego lane.
