Izvor: Vesti-online.com, 15.Avg.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trule jabuke

Nekoliko puta do sada napisao sam da Srbiji nedostaje samo ogromna šatra koja bi je natkrilila i na kojoj bi pisalo "cirkus Srbija". Ono što se u toj zemlji događa nepoznato je u ostalim delovima sveta. Naravno, svuda ima lopova, lažova, prevaranata, ali njih hvataju, optužuju, šalju u zatvore, zauvek eliminišu iz javnog života, dok u Srbiji takvi postaju ugledni građani, ministri, konsultanti za sve i svašta, milioneri, predsednici opština i... da ne idem dalje. I sami znate gde to >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dalje završava.

Ratko Dmitrović  

Samo što su se spustili u dve najvažnije fotelje u Vladi Srbije, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić otvorili su čir zvani Agrobanka. Šiknulo je do tavana. Kakve tu sve prljavštine ima! Moji dobro obavešteni prijatelji ubeđuju me da će uz pohapšene u toj aferi još najmanje deset u Srbiji uglednih, uticajnih, i bogatih ljudi, među njima nekoliko bivših ministara, završiti u beogradskom Centralnom zatvoru. Naravno, pod uslovom da Dačić i Vučić idu do kraja. I da u tome imaju punu podršku predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Agrobanka je prva faza obračuna sa ovom vrstom velikog lopovluka u Srbiji. Sledeća je Metals banka iz Novog Sada, ono što je od nje ostalo i nastalo. Čovek koji mi za poslednjih desetak godina nikada nije dao pogrešnu informaciju tvrdi da je iz Agrobanke i Metals banke ukradeno blizu pola milijarde evra. I zna se, kaže on, ko su lopovi.

Sve se u Srbiji zna; ko je i kako 6. oktobra 2000. godine preuzeo Narodnu banku Srbije, Carinu, osiguravajuće kuće, državne trezore; zna se ko je i na koji način "privatizovao" velike državne firme i poslovne sisteme, koliko je koštala provizija za pojedine operacije te vrste; poznato je na koji način su Amerikanci za Železaru u Smederevu umesto 360 miliona dolara, koliko je glasila realna procena, platili svega 26 miliona, znaju se imena dvojice tada u vlasti ukorenjenih pojedinaca koji su tu operaciju sproveli; čak i prosečno obavešteni u Srbiji znaju načine kojima su trenutno najbogatiji Srbi došli do prvih miliona, do prve vile na Dedinju ili Senjaku (elitni delovi Beograda), računa u švajcarskim bankama...

U Srbiji se zna ko je lopov a ko pošten, ko vera a ko nevera i upravo ta široka lepeza informacija o svemu i svačemu stavlja Vučića i Dačića u prilično nezavidan položaj. Oni nemaju veliki izbor; ili će uraditi ono što su rekli da hoće, a Srbi im, izgleda, prilično veruju, ili će se zaustaviti na pola druma, iz bogzna kojih razloga, i nestati u sumaglici srpske politike, izgubiti se u špilu prosečnih i vremenom ograničenih srpskih vlastodržaca.

Njih dvojica, Vučić i Dačić, sada žive najvažnije mesece i godine svojih života. Imaju šansu da ih Srbi zauvek pamte po dobru. Ne urade li ono što su rekli i što, realno, mogu da urade, biće ovo njihov poslednji mandat u srpskoj politici. U suprotnom, ostaće na vlasti dok god to budu hteli. Eno im, za primer, Dragana Markovića Palme. Taj je do sada svojim Jagodincima ispunio sve što je obećao i na svakom biranju pobeđuje uzimajući i do 80 odsto glasova.

Nije Srbija kao država u konstantnom propadanju zato što su Srbi lošiji od drugih naroda. Srbija nije država u kojoj vladaju zakoni i zato propada. U Srbiji se krade bez straha od zatvora; Srbi su ubeđeni da je bavljenje politikom trajna amnestija od svake odgovornosti i zato čim se dočepaju vlasti (čast ponekom izuzetku) najpre gledaju šta da ukradu. Znaju da neće odgovarati.

Ako to promene, ako u politički život Srbije uvedu trajno delovanje principa odgovornosti, vladavine zakona za sve, bez izuzetka, bez zaštićenih, Dačić i Vučić učiniće ono što pre njih nije nijedan srpski vladar evo već stotinu i više godina. Naprave li samo jedan truli kompromis, sve će krenuti u ćorsokak. Uostalom, znaju oni da samo jedna trula jabuka u trapu može da uništi ceo urod.

Nastavak na Vesti-online.com...