Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Truba lek za sve rane
To je dug velikanu i istinskom majstoru trube i višestrukom pobedniku Sabora trubača u Guči
VRANJE – "U trenucima zadovoljstva i sreće, ali razočarenja i tuge, skoro svi, kad ih omami baršunasto-svilenkast zvuk trube omiljene pesme, obavezno puste suzu. A onda, kao pod najjačim prirodnim melemom osete blaženstvo, mir i slast u duši. Čudna energija počinje tad da struji i obuzima celo telo dajući mu neverovatnu snagu".
Ovim rečima je, dok je starim izboranim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trubačkim rukama dodirivao tek otkriveni spomenik trubačkoj legendi Bakiji Bakiću, rad vajara Stanimira Pavlovića, na Trgu slobode u vranjskoj Gornjoj čaršiji, Rusten Ajdinović Rule, pokušao, ukratko, da opiše svoje muziciranje na trubi, doživljaje i iskustvo iz šezdesetogodišnjeg bavljenja muzikom i muziciranja u više ovdašnjih bleh orkestara.
Povodom otkrivanja spomenika Bakiji Bakiću, koji je tokom šezdesetogodišnjeg bavljenja muzikom više od tridesetak puta bio na pobedničkom postolju sabora trubača u Guči, okupila se trubačka elita "južne pruge" i Srbije. Boban Marković, mag trube iz Vladičinog Hana, dirnut izuzetnim prizorom, organizacijom i velikim brojem prisutnih kaže da je postavljanje spomenika Bakiji Bakiću dug velikanu i istinskom majstoru trube. Ovogodišnji pobednik Guče Demiran Ćerimović, ali i Nenad i Milan Mladenović, Božidar Ajredinović, Jovica Ajdarević, Božidar Nikolić Donja, Fejat Sejdić, Robert Demirović, Dejan Avdić i mnogi drugi kažu da je Bakija Bakić širom sveta proneo slavu vranjskog karasevdaha stvarajući trubački brend sa juga Srbije.
Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja, otkrivajući spomenik rekao je da je Bakija još jedan biser koji je majstorskim zvukom trube u pesmi "Lela Vranjanka", himnom svih Vranjanaca, kao i "Koštaninim i Bakijinim čočekom" i pesmom "Đelem, đelem" utkan u istoriju grada pod Pržarom.
– Svirao je dušom, kao retko ko, znao da razgali srce, da oraspoloži, ali i da rasplače. Umeo je to Bakija Bakić jer je bio čovek velikog srca. Osećao je bolje nego iko Borino Vranje i često govorio: "Ako se u Vranju za nečim žali, to je ono što čovek nije večito mlad. Svaki put sviram iz svog zadovoljstva. Muzika je duboko u meni, ne mogu da budem drugačiji", podsetio je gradonačelnik Stojčić na reči velikana trube.
A, svečanost je počela defileom najboljih duvačkih orkestara koje jug Srbije ima. Ječala je Gornja čaršija. Bio je to praznik za dušu i počast velikom majstoru. Veliki broj Vranjanaca i pridošlica sa juga Srbije, među kojima je, naravno, bilo najviše Bakijinih komšija, tiskalo se želeći još jednom da magu trube iskaže zahvalnost za majstorstvo.
Posebni "doživljaji" su na maturskim večerima, ispraćajima u vojsku, rođendanima i svadbama. Mladi nas teraju da se penjemo na krov autobusa, kamiona, automobila. Traže da zagazimo sa njima u reku, fontanu, da jašemo kravu, ovna, kozu. Jednom basista samo što nije nastradao od jarca kad se sagnuo da uzme instrument. Stradale su samo pantalone dok je nastradao veliki bubanj kojeg je zbog "omamljujuće" šare (natpisa sa imenom orkestra) probio jarac, objašnjava Rule.
Trubač Rade Krstić kaže da su im supruge mnogo ljubomorne zbog svirke i čestih odsustvovanja od kuće. Više puta, kada sa raznih veselja i zabava donesu kući fotografije na kojima se vidi kako sviraju i zabavljaju u slobodnim pozama zgodne mlade dame, supruge se naljute.
– One nas i ne vide, objašnjavamo mi našim ženama. One su zanesene svirkom i našom muzikom i svojom igrom one zabavljaju one sa kojima su došle. Ali naše supruge ne prihvataju objašnjenja. Međutim, poprilično ih smiri kada im izbrojimo i ostavimo u kući zarađeni novac, kaže na kraju Krstić.
Aleksandar Davinić
[objavljeno: 16.10.2006.]
