Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trovanje planete
ZAVRŠEN JE JOŠ JEDAN SVETSKI SAMIT O KLIMI. Mnogobrojni političari, ministri, diplomate, ekonomisti i naučnici – organizatori kažu više od šest hiljada – raspravljali su, gotovo dve nedelje, u Najrobiju (Kenija) o klimatskim promenama na planeti. Rezultat: veoma skroman.
Centralna tema skupa u kenijskoj prestonici bio je protokol iz Kjota o smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu. Ovaj dokument, usvojen 1997. u istoimenom japanskom gradu, već je godinama najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamen spoticanja u naporima da se bolje zaštiti čovekova životna okolina. Ponajviše zbog odredbe da 35 najrazvijenijih država sveta smanji, do 2012. godine, za pet procenata emisiju štetnih gasova u odnosu na 1990.
U međuvremenu protokol je ratifikovalo 168 država, ali među njima nema SAD i Australije. Izostanak američkog i australijskog "da" nije, međutim, i jedini problem. Pojavile su se nove velike države u snažnom razvoju, poput Kine, Indije i Brazila, koje nemilice truju planetu. Stručnjaci procenjuju da će 2012, kada protokol iz Kjota prestaje da važi, emisija štetnih gasova biti za čak 40 procenata veća u odnosu na 1990. godinu.
Posledice takvog neodgovornog odnosa prema prirodi već se osećaju. Utvrđeno je, na primer, da je u 20. veku prosečna temperatura na Zemlji povećana za 0,8 stepeni Celzijusovih. Ušli smo u najtoplije doba na planeti u poslednjih 400 godina, zaključuju američki naučnici. Suša, glad, boleštine, poplave, uragani samo su neki od najgrubljih odgovora prirode na nasilničko i neodgovorno ponašanje njenog najumnijeg čeda – homo sapiensa. A preti i još teži udarac: stručnjaci upozoravaju da bi narušavanje klime moglo da izazove džinovsku svetsku ekonomsku krizu poput one iz 30-ih godina prošlog veka.
Mračna "dijagnoza" o zabrinjavajućem trovanju planete sasvim precizno je utvrđena, ali raspravama o "leku" gotovo da se i ne nazire kraj. Upravo u tom stilu je okončan i skup u Najrobiju: dogovoreno je da se krajem sledeće godine održi novi svetski samit o klimi posle čega bi trebalo da krene proveravanje rezultata sprovođenja protokola iz Kjota. I onda sve iz početka.
Tu i tamo pojavljuju se, ipak, neki ohrabrujući znaci. Jedan takav stigao je iz Brisela, gde je saopšteno da Evropska komisija proverava mogućnost da uvede kaznene carine na robu iz država koje nisu ratifikovale protokol iz Kjota.
AL DŽAZIRA, ARAPSKA TV STANICA često se danas, poprilično jednostrano, definiše kao najveći medijski protivnik SAD na svetu. Odluka Al Džazire da pokrene program na engleskom jeziku mogla bi se protumačiti upravo u tom svetlu, ali je ona zapravo mnogo više od toga. Ova arapska televizija najbolji je primer kako se može krenuti od nule i za veoma kratko vreme uspešno izaći na megdan najmoćnijim vladarima svetskog medijskog prostora.
Informativni TV kanal Al Džazira – u prevodu s arapskog njegovo ime znači ostrvo ili Arapsko poluostrvo – osnovan je 1996. godine. Sedište televizije je u Dohi (Katar) a emir ove zalivske države Hamad bin Kalifa al Tani glavni je finansijer.
Burni događaji na Bliskom istoku išli su naruku mladoj TV stanici. Posebno posle prvog iračkog rata, 1991. godine naraslo je u arapskom svetu nezadovoljstvo zbog jednostranog izveštavanja dva neprikosnovena TV gospodara ovih prostora – američkog Si-En-Ena i britanskog Bi-Bi-Sija. Ključni momenat u razvoju Al Džazire bio je teroristički napad na SAD, 11. septembra 2001. godine, posle kojeg je TV stanica emitovala video-poruku Osame bin Ladena a nešto kasnije i intervju s vođom Al kaide.
Američka administracija iskoristila je ove događaje kao povod za nezvaničnu objavu rata Al Džaziri. Vrhunac neprijateljstva zabeležen je 8. aprila 2003. godine, kada su američki avioni bombardovali biro Al Džazire u Bagdadu i tom prilikom je poginuo njen novinar Tarik Ajub.
Efekat takvog američkog ponašanja bio je iznenađujući. U skladu s parolom "američki neprijatelj (Al Džazira) moj je prijatelj" milioni Arapa počeli su da okreću satelitske antene prema signalu TV stanice iz Katara. Rast ugleda Al Džazire nisu uspeli da zaustave ni povremeni incidenti poput hapšenja njenog reportera Tasira Alunija u Španiji 2005. koji je kasnije osuđen na sedam godina zatvora zbog saradnje sa Al kaidom.
Danas, prema navodima stanice, njen program dnevno prati i do 45 miliona gledalaca. Uspon gledanosti ne dolazi, međutim, samo zbog antiamerikanizma. Al Džazira se, svojim kritičkim izveštavanjem, već ozbiljno zamerila nekim autoritarnim režimima u arapskim državama.
Žarko Rakić
[objavljeno: 19/11/2006]
