Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trovače na sunce
Kada bi na vratima pisalo: "U ovoj poslastičarnici možete da kupite sladoled sa stafilokokom" teško da bi i najhrabriji sladokusci kročili dalje od praga tog slatkog carstva. A onda ne bi bilo mnogo povoda ni da se svakog leta pišu tekstovi o (ne)kvalitetu sladoleda kojim se branimo od vrućine. Beogradska sanitarna inspekcija je pre nekoliko dana saopštila javnosti da je od 190 uzoraka sladoleda uzetih u 91 zanatskoj radnji, svega 33 bilo neispravno, s pri tom je načelnik istakao da je veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadovoljan rezultatima kontrole. I ne čudi, lane je bilo, kaže, gotovo dva puta više uzoraka s bakterijama koje se u sladoledu ne očekuju.
Kako su to poslastičari i ugostitelji u roku od godinu dana postali pažljiviji i puni razumevanja za zdravlje kupaca sladoleda? Načelnik kaže – uglavnom zahvaljujući kaznama koje su izricane: dvadeset hiljada odmah na mestu gde je neispravna namirnica otkrivena ili sto do petsto hiljada dinara ako se slučaj okonča kod sudije za prekršaje. Oni koji su mislili da će plaćanjem globe rešiti problem s inspektorima i nastaviti da prave ledenu poslasticu po starom receptu, dobili su obećanje da će im sanitarci još češće svraćati u radnju i kuhinju.
Ako sanitarnim inspektorima skinemo ovog puta kapu za urađen posao i dobar rezultat u radu, ne možemo a da se ne zapitamo, zašto svake godine u njihovim izveštajima ne možemo da pročitamo ni jedno jedino ime. Ni vlasnika poslastičarnice, ni naziv radnje, adresu, ni naznačeno mesto gde je zatečena pokvarena poslastica. Mogli smo pre petnaestak godina, kada su sezonske analize sladoleda i namirnica u beogradskim prodavnicama organizovali stručnjaci Centra za potrošače pri Zavodu za ekonomiku domaćinstva Srbije, zajedno s Gradskom konferencijom potrošača. Pomenute institucije su se ugasile, nestalo je para, nestalo je dobre volje i hrabrosti inspektora da se kupcima kaže šta i gde konkretno za svoje pare jedu i piju.
Počelo je uvijanje u brojke: uzetih uzoraka, naplaćenih kazni, uništenih namirnica, preduzetih mera i procenata svake vrste. Ali to ništa ne znači onome ko bude te sreće da svrati u poslastičarnicu gde sladoled ima stafilokoke i ostale neprijatelje našeg stomaka. Da se i drugi ne bi trkali s njim na putu do toaleta ili ne daj bože lekara, dobro bi bilo da se saopšti koje bi poslastičarnice trebalo zaobilaziti. Jer to znači najviše. Još se mnogi novinari beogradskih redakcija sećaju kako je vlasnik jedne sendvičare nedaleko od Zelenog venca okretao njihove telefone da moli da se ne objavljuje da je baš kod njega otkriven majonez sa "milionima" štetnih sastojaka.
Nemcima je, tvrde upućeni, mnogo lakše nego našim potrošačima, jer se njihovi inspektori ne libe da vidno obeleže radnju koju bi trebalo izbegavati zbog nepravilnosti raznih vrsta. Oni štite interese kupaca i nisu nimalo sentimentalni prema ekonomskom interesu gazda.
Dakle, imena trovača na sunce.
Rajna Popović
[objavljeno: 14/07/2006]
