Izvor: Southeast European Times, 19.Avg.2013, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Troškovi grčkog sektora odbrane na novom udaru

Vojni lideri zabrinuti su da rezovi na polju odbrane negativno utiču na vojnu sposobnost i moral.

19/08/2013

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 19.8.2013.

Oslabljeni vojni budžet Grčke biće smanjen još 100 miliona evra u sklopu kompromisa koji je koaliciona vlada zemlje postigla sa međunarodnim kreditorima o smanjenju Poreza na dodatu vrednost (PDV) za restorane i gostionice, kako bi se pojačala ova rekordna turistička sezona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

PDV je smanjen sa 23 na 13 odsto do kraja godine, a premijer Antonis Samaras kaže da je to test kako bi se videlo da li može da se privuče još veći broj turista.

Za mnoge Grke štednja tokom razarajuće ekonomske krize zamenila je Tursku kao pretpostavljenog neprijatelja, s obzirom da više brinu o svom opstanku nego o verovatnoći sukoba sa svojim susedom.

Samaras je postigao kompromis sa Trojkom oko smanjenja vojnih troškova, uprkos prethodnim rezovima od 30 odsto u poslednje tri godine. Grčka je namenila vojsci 5,8 milijardi evra ili 2,3 odsto BDP-a, u odnosu na 3,2 odsto 2009. godine, kada je počela ekonomska kriza.

Kritičari kažu da je Grčka decenijama preterano trošila, primećujući da je 10. u svetu među uvoznicima konvencionalnog oružja.

„Mnogi ugovori o oružju, uključujući grčke, vezani su za političke stavove, a ne za stratešku procenu da li je zemlji potrebno oružje“, rekla je Karina Solmirano, istraživačica na Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu, u izjavi za SETimes.

Vojni lideri kažu da su budžetski rezovi, uključujući smanjenje plata za do 37 odsto, uticali na odbrambene sposobnosti zemlje i moral vojske.

Rez je uključivao oko 40 odsto osoblja štabova i objekata, petina admirala i generala je penzionisana, a na njihovo mesto niko nije došao, dve korpusne komande su zatvorene, a do 25 odsto jedinica je raspušteno, uključujući polovinu vazduhoplovnih borbenih jedinica koje redovno prate turske borbene avione.

Solmirano smatra da neki rezovi verovatno neće puno uticati na vojne sposobnosti. „Oni mogu samo da odlože buduće programe, kao što su istraživanja i razvoj sistema naoružanja“.

Dok se ne proceni efekat biće teško utvrditi ukupan uticaj na vojsku, kaže Janis Mikaletos sa atinskog Instituta za bezbednosne i odbrambene analize.

„Ako rezovi premaše 100 miliona evra doći će do smanjenja misija u inostranstvu“, rekao je Mikaletos za SETimes, kao što je godišnje izdvajanje od 120 miliona evra za učešće u misiji NATO-a u Avganistanu.

Mikaletos je objasnio da Grčka već planira da zatvori baze i preuredi borbeni poredak. „To će se odvijati još dosta dugo i to je dobra stvar, s obzirom da štedi novac, a ne smanjuje sposobnosti.“

Ali, dodao je on, to će se takođe odraziti na učešće u NATO-u, u zavisnosti od budžetskih rezova, a smanjiće se i obim planova za budućnost.

Grčka je povećala vojnu potrošnju 51 odsto u periodu između 2002. i 2009. godine, a pretnja od strane Turske, stvarna ili zamišljena, bila je pokretač toga.

Prethodni rezovi primorali su Helenske vazduhoplovne snage da prizemlje mnoge od svojih višenamenskih lovaca F-16, zbog nedostatka rezervnih delova i održavanja, a vojska nije mogla da prihvati 400 američkih tenkova tipa Abrams, jer nije mogle da priušti njihov transport.

Grčka je od kraja devedesetih kupovala najsavremenije podmornice, stotine tenkova Leopard, haubice, avione Miraž i F-16, pa čak i dok je sprovodila znatne mere štednje.

Tekuća i buduća smanjenja sigurno će imati negativan efekat, kaže Stavros Karkalecis, stručnjak za odbranu i šef Helenskog centra za evropske i međunarodne analize.

„Ako bude novih rezova preći ćemo crvenu liniju bezbednosni i zaštite. Bilo je rezova u logistici i naoružanju i nismo kupovali ni brodove ni avione, a to će biti posebno loše za mornaricu i vazduhoplovstvo.“

Nastavak na Southeast European Times...