Izvor: Politika, 16.Avg.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tronošci i gusle školuju studente
Na Vašaru starih zanata u Sirogojnu okupili su se majstori koji ručno prave korpe od pruća, stolice za dva ljudska veka, vajate i čuture
Sirogojno – Stari zanati se ne daju, ne uzmiču pred novotarijama. Vešte majstore, istina, stižu godine i brige ko će ih naslediti, ali još imaju šta da pokažu i čime da se podiče. To je potvrdio Vašar starih zanata i zanimanja, održan juče u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, simbolu naše tradicije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i narodnog umeća.
Na tezge u livadi, uz muzejske brvnare, desetine zanatlija iznele su svojih ruku dela. Načinjena od prirodnih materijala, veštinom prenošenom s kolena na koleno.
Narodnim motivima oslikane male stolice tronoške, natege, kačice i drugu drvenariju izložili su supružnici Nada i Vlade Jolić iz užičkog sela Zbojštica. On umešan da obradi drvo, ona da sve to vešto oslika i napravi suvenir.
– Deceniju se bavimo ovim poslom, od njega se izdržavamo i školujemo sinove. Dvojica su već završila fakultete, najmlađi upravo studira – kažu Jolići.
Slična je i sudbina Pribojca Slobodana Kojovića, veštog majstora za gusle, grabulje, flaše pletenke, suvenire od tisovine i drugo što je izneo na ovaj vašar.
– Nekad sam radio u FAP-u, a plata bila tanka, pa sam ovu stolariju počeo ručno da pravim. Da nije nje, teško da bih odškolovao troje dece. Svi su završili fakultete – govori Kojović, kome u poslu pomažu kći Biljana i sin Radoš.
Glasan u priči o svojoj robi bio je stari Kosta Starčević iz obližnjih Ravni.
– Pogledajte ove stolice koje pravim od suve bukovine, nema im ravnih. Napravljene su da traju dva ljudska veka. Jesu tvrde i proste, ali su neuništive, jedino da ih namerno izlomite. Leti sečem bukvu i sušim je do zime, a u zimu, kad je manje obaveza, od nje pravim stolice. Sad su opet na ceni: leđa ne bole kad se sedi na njima, a lako podnose i deblje ljude – veli Kosta.
Mnogi su se na ovom vašaru divili umeću jednog majstora starog narodnog graditeljstva. Taj čovek s bradom predstavio nam se kao neimar Miladin s Golije, uz njega je i sin Ilija. Od golijske smrče ovaj neimar umešno pravi kuće brvnare, vodenice potočare, vajate, ambare, pokućstvo…
– Još je moj deda Mitar Mirković 1922. godine imao svedočanstvo da je svršio praktičnu šumarsku školu, znanje je znao, pa sam i ja naučio. Naručuju ljudi ove objekte jer su najzdraviji za boravak. Uklapam drvo, ne koristim eksere, hemikalije nipošto, a kuća odoleva svakoj buri i neveri, najmanje 100 godina traje – priča Miladin pred drvenim delovima i crtežima, dodajući da mu sin Ilija već ima znanje kalfe i ljubav prema ovom poslu.
Milan Pavić iz Gorjana kod Užica ručno plete korpe od vrbovog pruća, dok vešti majstori Radovanovići iz Pilice već sedmu generaciju izrađuju čuture i odnedavno ih prodaju i u Australiji. Stari opančar Milovan Petrović iz Brajkovca kod Lazarevca na vašaru je pred posetiocima pleo opanke. Đon je od goveđe kože, a opute od kozje i teleće. Pomaže mu Dejan Milosavljević koji nastavlja taj zanat.
– Nedavno sam ovo umeće prikazao na sajmu u nemačkom Ulmu, pa video da ljudi hoće opanke, kažu dosta im je plastike i gume. Objasnim im da onaj ko nosi opanke nema ravne tabane – priča Dejan.
Dok Milka i Rade Savić iz Mirosaljaca predstavljaju ručno rađenu narodnu nošnju, vezilja Spasa Jovanović, nastavnica hemije u školi u Sirogojnu, pokazuje izvezene maramice, peškire, kuvarice.
– Naučila sam vez od svoje učiteljice i dugo ga radim. Sada bih da i to znanje prenesem đacima, ali nema zainteresovanih. I mladi na selu sve češće gledaju u mobilne telefone i kompjutere. Neki mi kažu „šta bodeš te krpe”, ali učeni ljudi pozdravljaju moje umeće – kaže Spasa.
Organizator ovog događaja Snežana Tomić, muzejski savetnik u „Starom selu”, ističe da je ovo četvrti vašar starih zanata, osmišljen s ciljem da istakne naše vrednosti i umeća.
– Zanati žive, ne u onom obimu kao nekad, ali ima majstora. Tek poneko od mladih ko ostane na selu nastavlja porodičnu zanatsku tradiciju – ističe ona, dok Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu, uključenog u ovaj poduhvat, kaže da je vašar u Sirogojnu jedan od najznačajnijih događaja ove vrste u Srbiji.
Mnogi posetioci videli su juče ta umeća zanatlija, a Beograđanin Veljko Vujačić, koji se s porodicom odmara na Zlatiboru, doveo je na ovaj vašar decu Vojina i Veru.
– Oboje uživaju da vide ova stara zanimanja i izložene proizvode. Ćerka je naučila i da veze. Ovaj vašar ne propuštamo – rekao nam je Veljko.
Branko Pejović
objavljeno: 17.08.2014
