Izvor: RTS, 10.Jan.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trnovit put pronalazača
Od 100 pronalazaka, u proseku tek šest se patentira a svega jedan odsto uspe. Iako je država formirala Inovacioni fond za pomoć pronalazačima i usvojila Zakon o patentima, one koji se odluče da zaštite svoj proizvod čeka borba.
Tokom prošle godine registrovano je skoro upola manje patenata nego 2010. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, patentirano je 180 ideja dok je prethodnih godina bilo oko 300 zahteva godišnje.
Najviše inovacija bilo je u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oblasti prehrambene industrije, građevine, medicine i termotehnike. Iako pad broja patenata beleže i druge zemlje, prema statistici Evropskog zavoda za patente, po broju zahteva, Srbija je u rangu Bugarske i Rumunije, dok Hrvatska i Slovačka imaju 50 odsto više patentnih prijava.
Iako je broj patenata opao, i prošle godine srpski pronalazači okitili su se nagradama. Na primer, solarni punjač za mobilne telefone i fiksator skeleta niškog ortopeda, poznati su i van granica Srbije. Srpski pronalazači bavili su se rešavanjem problema od hrkanja do biogoriva.
Hirurg Novak Vukoje pokušao je da reši problem hrkanja. Svoj patent bazirao je na ukrućivanju mekog nepca i resice.
Profesor Marko Todorović rekao je da je uz pomoć studenata Tehničkog fakulteta uspeo da iz otpada, odnosno iz novinskog papira, slame i lišća dobije bioetanol.
U praksi tek svaki peti patent uspe da nađe primenu u praksi. Kada se to i dogodi, kao u slučaju pronalazača eko robota koji ubija bakterije i viruse u velikim ventilacionim sistemima, sledi dug i finansijski isrcpljujući put.
Potreban verifikacioni sistem
Boriša Milekić kaže da je pronalazač prinuđen da sam traži sredstva i dodaje da je potrebno napraviti instituciju u kojoj možete da istražujete.
Od 100 pronalazaka, u proseku tek šest se patentira a svega jedan odsto uspe. Jedan od razloga je i to što pronalazači rade iako ne znaju kakva će biti reakcija na njihov proizvod.
"Teško je realizovati projekat jer nemamo verifikacioni sistem. Morali bismo da se izborimo da imamo neku insitutuciju iako je krajnja verifikacija na tržištu", rekao je predsednik udruženja Srpske akademije inovacionih nauka Petar Rajaković.
Iako je država formirala Inovacioni fond za pomoć pronalazačima i nedavno usvojila Zakon o patentima koji im pruža veću zaštitu, one koji se odluče da zaštite svoj proizvod čeka borba.
"Nije jednostavno nigde, ni u svetu, zbog toga u svetu postoji razrađeniji sistem pomoći pronalazačima mada i tamo ljudi ulažu sopstvena sredstva", rekao je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić.
Statistika pokazuje da se u Evropi godišnje prizna više od 50.000 patenata. O svima se čuvaju podaci u arhivi Zavoda za intelektualnu svojinu. Među njima je i prvi patent koji je registrovan u Srbiji.
Decembra 1909. godine kazandžija iz Novog Sada zaštitio je svoju mašinu za pečenje rakije.
