Izvor: Politika, 15.Okt.2013, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trn u oku
Šta je Srbija propustila da pita Ujedinjene nacije
Nije lako danas biti Srbin. To znaju svi koji žive van zemlje, na Zapadu. To znaju i srpski političari i diplomate koji predstavljaju zemlju u međunarodnim organizacijama. Zato je uloga Vuka Jeremića, koji je godinu dana bio predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, za Srbiju bila izuzetno važna.
Srbija je dobila izvanrednu priliku da se njen glas čuje na međunarodnoj sceni. Ovu priliku je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << polovično iskoristila, jer nije smela ili nije htela da pokrene najvažnije pitanje svoje unutrašnje politike, pitanje Kosova. Tačnije, pitanje ljudskih prava na Kosovu. O tome je samo usput bilo reči u raspravi o Haškom tribunalu.
A Generalna skupština je bila prava pozornica za pokretanje ovog pitanja.
Ne samo zato što je jedna od glavnih misija ove organizacije da bdi nad ljudskim pravima u svetui da podstiče razvoj međunarodnog prava već i zato što je pitanje ljudskih prava na Kosovu u njenoj nadležnosti.
Za pokretanje ove debate postojao je i dobar povod. U decembru 2012, Savetodavni panel za ljudska prava, koji zaseda u Prištini, doneo je prvo mišljenje u vezi sa slučajevima nestalih i ubijenih lica, sa zaključkom da je administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) prekršila obavezu iz člana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog nedostatka efikasne istrage u slučaju otmice i ubistva. Ovaj panel, ustanovljen 2006. godine s ciljem da ispita optužbe da je misija UNMIK-a kršila ljudska prava, direktno odgovara specijalnom predstavniku Ban Ki Muna.
To je neka vrsta policije policije, jedinstven mehanizam u istoriji Ujedinjenih nacija. Tim od tri stručnjaka za međunarodno pravo sa velikim ugledom u svetu, sa bivšim ombudsmanom Marekom Novickim na čelu, do sada je u 153 slučaja ustanovio da je misija Ujedinjenih nacija prekršila mnogobrojne principe iz konvencija o ljudskim pravima, uključujući i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Utvrdili su da policija i istražitelji UNMIK-a nisu sprečili najteže oblike kršenja ljudskih prava, uključujući pravo na život, sprečavanje mučenja, nehumanih i degradirajućih postupaka, pravo na sudsku istragu u slučajevima nestalih i ubijenih, pravo na pravično suđenje, pravo na adekvatan smeštaj, zdravstvenu negu i životne standarde. Jednom rečju, da je misija,čija je nadležnost promovisanje ljudskih prava, kršila ta prava.
I šta se desilo? Ništa. Ovlašćenja panela isključivo su savetodavna. Ne postoji međunarodni mehanizam koji bi sudio misijiUjedinjenih nacija koja nije izvršila svoju dužnost. Krivica je utvrđena, ali ne postoji način da se krivac kazni. Niti da se utvrdi odšteta žrtvama. U misiji UNMIK-a smatrali su da je dovoljno da onima za čije su stradanje odgovorni, po odluci panela, pošalju pismo u kome se izvinjavaju. „Ovu formu odštete ohrabruje Generalna skupština UN i ona se koristi u Interameričkom sudu za ljudska prava u odlukama o nestalim i ubijenim licima“, piše u izveštaju panela za 2012. godinu.
Zašto Srbija nije pokrenula pitanje kršenja ljudskih prava na Kosovu kada je imala jedinstvenu priliku da to učini? Zašto na ovoj „najvišoj svetskoj pozornici“, kako piše Jeremić, nije iznela rezultate rada panela, koji ostaju nepoznati svetskoj i domaćoj javnosti? Zašto nije ukazala na pritiske koje od UNMIK-a trpi ovo međunarodno telo, čije je zatvaranje predviđeno naredne godine? Zašto nije insistirala na proširenju i produžavanju njegovog mandata, uzimajući u obzir složenost i težinu slučajeva kojima se bave?
Zar su ljudska prava Srba, Roma, Albanaca i drugih čije je slučajeve razmatrao panel međunarodnih stručnjaka Srbiji manje važna od prava ugroženih Palestinaca ili Sirijaca?
Ako su Ujedinjene nacije ustanovile da njihova misija krši ljudska prava na Kosovu, kako da se očekuje od onih čija se osnovna ljudska prava ne poštuju da izađu na izbore?
Možda je u tome razlog odbijanja Vuka Jeremića da se izjasni da li bi Srbi trebalo da izađu na izbore na Kosovu.
Izbegavanje nezgodnih pitanja jeste najbolji recept za dugovečnost u politici i u novinarstvu.
Pitanje jeste politički trn u oku. Ako kaže da je za to da Srbi izađu na izbore, onda je na poziciji sadašnje vlasti,čiji je do juče bio politički protivnik. Ali to je i politički korektniji odgovor. Ako kaže da nije za to da Srbi izađu na izbore, optužiće ga da je opskurni srpski nacionalista prema kome će Vučić i Dačić ispasti prave kosmopolite.
Izbor je između politikantske kalkulacije i političke hrabrosti da se zauzme jasan stav i izraze iskrena ubeđenja. Prva opcija je komfornija, druga je vredna poštovanja. U ovom izboru leži razlika između karijeriste i političara sa vizijom.
Ana Otašević
objavljeno: 15.10.2013.
