Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka po klizavom terenu
Svi kandidati za predsednika Republike, na taze raspisanim izborima, moraće svoju trku da trče po vetru i po kiši. Konkretno, to znači da će nad svima biti Damoklov mač nerešenog statusa Kosova i Metohije, što ih sve zajedno izvodi na klizav teren, gde je sve moguće, pa i to da autsajderi pomrse račune favoritima. Ukoliko je posve izvesno da su na predstojećim izborima za predsednika Republike nesporni favoriti Boris Tadić i Tomislav Nikolić, i ukoliko je Tadić čak i apsolutni favorit, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa druge strane u ovoj izbornoj jednačini imamo i nekoliko nepoznatih.
Prva od njih je kako će se prema predsedničkim izborima postaviti onaj deo vladajuće koalicije koji je njihovim "prevremenim" raspisivanjem bio iznenađen i uvređen, budući da ga, kako se sami žale, o tome niko nije konsultovao. Stranka aktuelnog premijera ima dve mogućnosti u svom odnosu spram ovog, u njihovim očima, nužnog zla - ili da izbore bojkotuje i na to isto nagovori svog živopisnog šumadijskog saveznika Velimira Ilića, ili da na njima učestvuje pasivnom podrškom Iliću ili Tadiću. Bojkotom izbora, iako je on od strane DSS-a moguć, ne bi se dobilo ništa, osim što bi se politička situacija u zemlji dodatno zakomplikovala, jer bi imali novog predsednika sa krnjim legitimitetom, posvađanu vladu i blokiranu skupštinu. S druge strane, ukoliko se stranka Vojislava Koštunice odluči da podrži, makar i pasivno, Ilića ili Tadića, budući da su oni sa DSS-om ipak u zajedničkoj vladi, pružaju se mogućnosti ne samo vladajućoj koaliciji, već i čitavoj državi da se stabilizuje i ojača. Ukoliko je DSS, nakon svog natezanja koje je prethodilo raspisivanju izbora, daleko od toga da direktno podrži Tadića, jednako tako mu ne može biti u interesu da Tadiću mnogo kvari posao, budući da bi se to destruktivno odrazilo po zajedničku vladu u kojoj Koštunica ipak ima premijersko mesto. Stoga je DSS verovatno bliži soluciji da, ukoliko već ne bojkotuje izbore, podrži na svoj način, tiho i sa prstom na čelu, Velimira Ilića, budući da njegovim porazom ništa ne gubi, a njegovim dobrim rezultatom nešto i dobija. Naravno, mogućnosti Velimira Ilića su po svemu sudeći ograničene na pristojan rezultat u prvom krugu izbora čime bi doneo mnoge poene, pre svega, svojoj stranci. Potpuno je pogrešna teza da svojim kandidovanjem Velimir Ilić kvari posao Borisu Tadiću, jer njih dvojica, tobož, referišu na isto izborno telo. Ukoliko je istina da se njihova biračka tela jednim delom isprepliću, jasno je da su rustični Ilić i aristokratski Tadić ipak poprilično daleko jedan od drugoga, i političkim stilom i političkim porukama. Stoga se pre može reći da će Velja Ilić značajnije zaći u atar Tomislava Nikolića, budući da su, koliko još juče, poslenici njihove dve stranke zajednički jurišali "od Topole pa do Peščanika", što bez sumnje pokazuje njihovu mentalitetsku bliskost. Stoga ne samo da Ilićeva kandidatura ne odmaže Tadiću, već mu direktno pomaže, budući da bi bez kandidovanja i eventualnog bojkota narodnjaka Velje njegovi glasovi većinski otišli Nikoliću, koji bi uz pomoć histerije koja se polako priprema oko Kosmeta bio nadomak da ostvari željeni cilj, sa punom svešću da je za njega ovo "sad ili nikad", budući da upravo njemu najviše odgovara klizav, težak i blatnjav teren. Tako Tadiću veća opasnost preti od Veljinog (i Koštuničinog) bojkota, negoli od njegove kandidature, jer bi se time direktno olakšao posao Tomislavu Nikoliću. No, aktuelnom predsedniku i njegovim planovima ne preti najveća opasnost od zahuktalog Velje, pa ni od Vojislava Koštunice, koji bi rušeći Tadića morali da ruše i sami sebe, odnosno vladu u kojoj sede na veoma lepim položajima.
Opasnost Borisu Tadiću preti od hiperaktivnog Čedomira Jovanovića koji sada već otvoreno kidiše na njegovo biračko telo. Budući da je teško moguće da Jovanović prođe u drugi krug predsedničkih izbora, svaki glas koji u prvom krugu otkine Tadiću direktno će ići u prilog Nikoliću i njegovom što povoljnijem rezultatu u prvom krugu. Na sreću po Tadića, i Nikolić opet ima svoju muku, kako da sopstveno biračko telo zaštiti od zemljaka Velje ukoliko se ovaj uopšte kandiduje, dok bi mu koji procentić mogli otkinuti i mladosocijalisti koji su mudro kandidovali svog najstarijeg i najsimpatičnijeg člana. Nakon svega, dva glavna favorita na predstojećim predsedničkim izborima muče isti problemi u prvom krugu, pri čemu će on ipak biti veći problem za Borisa Tadića, koji će u slučaju da se nađe u drugom krugu opet imati veći rezervoar glasova i veći manevarski prostor. No, ukoliko autsajderi teško mogu pobediti favorite, mogu im ipak pomrsiti račune, a posebno je velika nepoznanica količina glasova koju Čedomir Jovanović može otkinuti od Borisa Tadića i tako mu odmoći u borbi za drugi krug. Ukoliko aktuelni predsednik pojača svoj tim novim ljudima, i nastupi čvrsto i odlučno, ne bi trebalo očekivati bilo kakva iznenađenja, no ukoliko dozvoli da bude uhvaćen u klinč između nekoliko vatri, prepreke za novi mandat bi postale značajne.
Uz sve to, preti i opasnost da se desi neki veliki obrt uslovljen situacijom oko Kosova i Metohije. Jer ne treba zaboraviti, teren je klizav.
Sociolog, saradnik Instituta društvenih nauka
[objavljeno: ]
