Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka između karijernih i političkih ambasadora
Nije sporno to što svaka nova vlast želi da u ključnim centrima u kojima se donose odluke ima ljude od najvećeg poverenja, kaže Ognjen Pribićević
Od 67 srpskih ambasadora koji službuju širom sveta gotovo polovina spada u kategoriju takozvanih političkih ambasadora, ljudi koji su u diplomatsku službu otišli zahvaljujući svojoj bliskosti s vlašću, odnosno s nekom od političkih stranaka. Kada su u pitanju konzuli situacija je nešto drugačija, odnosno najveći broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << među njima su profesionalci. Naime, na pitanje „Politike” koliko je među zastupnicima srpskih interesa u svetu karijernih diplomata, a koliko „političkih” iz Ministarstva spoljnih poslova stigao nam je odgovor da je od ukupno 67 ambasadora u DKP-u (diplomatsko-konzularnim predstavništvima) 35 zaposleno na neodređeno vreme u MSP, a 32 na određeno, dok 13 generalnih konzula radi na neodređeno, a 5 na određeno vreme. Takođe, jedan broj ambasadorskih mesta je upražnjen jer po sistematizaciji u DKP-u bi trebalo da bude 73 ambasadora, a trenutno ih je angažovano 7 manje. Ni sva konzulska mesta nisu popunjena pa tako Srbija ima 18 od predviđenih 22 konzula.
Za rad DKP-a u toku naredne godine iz budžeta će biti izdvojeno 4,8 milijardi dinara. Od te cifre, mesečno, kako kažu u MSP-u, na plate zaposlenih odlazi 1.470.000 evra (oko 165 miliona dinara). Najniža ambasadorska plata je 3.500, a najviša 4.980 evra. Kada je reč o ostalim uposlenicima u ambasadama Srbije, domari, vozači i ostalo pomoćno osoblje mesečno zarađuju 1.500 evra dok 3.500 evra dobijaju, kako kažu u MSP-u, ljudi s najvišim diplomatskim zvanjima uključujući dodatke za članove porodice.
Priča o racionalizaciji i promenama u MSP-u i diplomatsko-konzularnoj mreži „zakotrljala” se i pre nego što je pre nekoliko dana u javnost procurilo pismo koje je ministar Ivan Mrkić uputio svojim potčinjenima, ambasadorima i konzulima, u kojima ih optužuje za „otaljavanje posla i ležernost”, što se, kako je rekao, neće više tolerisati. On im je najavio i da će biti promena „na osnovu rezultata rada” i „prema poznatim kriterijumima”. Kako smo nezvanično saznali, pismo je autentično, a u MSP-u su veoma ljuti zbog toga što se ono pojavilo u javnosti jer je reč o službenoj tajni pa se onaj ko ga je prosledio medijima ogrešio o zakon.
Nešto pre ovoga pisma stigla je vest da su svoja ambasadorska mesta napustili Dušan Bataković, koji je bio u Parizu, i Jelica Kurjak, koja je službovala u Moskvi. Ali iz potpuno različitih razloga. Naime, kako je zvanično saopšteno, Bataković se u Beograd vratio na lični zahtev dok je ambasadorki u Moskvi istekao mandat. Naime, ona je na tu funkciju postavljena 2008. godine. Nezvanično, međutim, Kurjakova je već ranije bila viđena za opoziv jer je kao šef diplomatske misije primala u zvanične posete lidere ruske opozicije zbog čega je, navodno, zvanična Moskva s njom prekinula kontakt. A kao diplomatski skandal protumačeno je i to što je svojoj ćerki dozvolila da učestvuje u uličnim demonstracijama protiv ruskog predsednika.
Na mesto Batakovića, prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, odlazi Rajko Ristić, bivši konzul Srbije u Solunu, dok će istoričar Slavenko Terzić zameniti Kurjakovu.
Pojedini mediji najavljuju i da će Rade Bulatović, nekadašnji šef BIA u vreme vlade Vojislava Koštunice, koji se nedavno vratio u MSP (pre postavljenja na čelo BIA radio je u MSP-u) kao šef odeljenja za saradnju s Pokretom nesvrstanih, čime je dobio zvanje ambasadora, službovati u Rumuniji. Takođe NIN saznaje da će ambasadorka Srbije pri Evropskoj uniji Roksanda Ninčić uskoro biti imenovana za pomoćnicu ministra spoljnih poslova za multilateralnu saradnju.
Ministrovo pismeno „ribanje” ambasadora je, kako za „Politiku” kaže jedan poznavalac prilika u našoj diplomatiji, opravdano jer postoji određeni broj ljudi koji slabo rade. To pismo, međutim, kako ističe naš sagovornik, ne bi smelo da se iskoristi kao potka za obračun s nekim ambasadorima koji nisu po političkoj volji onih koji odlučuju, već mora da se napravi najbolja selekcija.
Podsećanje na to kako rade neke srpske diplomate imali smo pre nekoliko dana. Naime, odluka Apelacionog suda koji je ukinuo prvostepenu presudu bivšim srpskim diplomatama u Njujorku koji su optuženi da su pomogli Miladinu Kovačeviću da pobegne iz Amerike, oživela je sećanje na ovaj slučaj iz 2008. godine koji je uzburkao i srpsku i američku javnost i pretio da ozbiljno ugrozi odnose dve zemlje. U obrazloženju prvostepene presude sud je naveo i da su oni svojim delovanjem narušili ugled države Srbije zbog čega je ona „morala da trpi određene posledice”. Jedna od posledica, podsetimo, bila je isplata odštete od 900.000 dolara porodici mladića koga je Kovačević u tuči teško povredio.
Opozivi, međutim, nisu bili tako česta praksa. U javnosti se dugo spekulisalo zbog čega je, recimo, mnogo pre isteka mandata iz Vašingtona vraćen Milan St. Protić. Njemu se, navodno, između ostalog na dušu stavljalo da je doveo sveštenika kako bi osveštao zgradu ambasade.
Za Ognjena Pribićevića, koji je i sam bio diplomata, nije sporno to što svaka nova vlast želi da u ključnim centrima u kojima se donose odluke ima ljude od najvećeg poverenja.
„Naš ključni problem je nedostatak kvalitetnih kadrova. Ali, to je problem na svim nivoima, od opštine do MSP-a koji je uvek bio najelitnija kuća u vladi. Ambasadori su oduvek bili ogledalo jedne države. Srbija se stalno trudila da pošalje svoje najbolje kadrove jer smo mi mala zemlja i ne možemo dozvoliti sebi luksuz da šaljemo, kao neke jače države, na ambasadorska mesta činovnike. Mi moramo slati uvažene i prepoznatljive ljude”, smatra Pribićević.
Jelena Cerovina
objavljeno: 19.11.2012.
