Izvor: Politika, 22.Nov.2013, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trista beogradskih Mona Liza
Osmeh – poseban, zagonetan i obožavan vekovima. Ruke – mirne, bele i prekrštene, kao da miluju. Oči – blage, specifične, posmatrača gledaju direktno. To je lice Mona Lize. Ova ikona slikarstva poslužila je kao inspiracija Uglješi Vrcelju i Vladimiru Tatareviću da osobe različite dobi ovekoveče fotoaparatom kao Mona Lizu. Tako je nastala izložba portreta „Budi Mona Liza” koja je od prošlog četvrtka do sinoć bila predstavljena u galeriji „Pop-ap” Kulturnogcentra Beograda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Vrcelj, mašinski inženjer,i Tatarević, docent na predmetu fotografija Fakulteta primenjenih umetnosti,prikazali su seriju od oko tristaportreta – fotografisanih inscenacija Leonardove „Mona Lize”. Na svojim radovima oni u potpunosti simuliraju atmosferu originalnog dela.
Svojom umetničkom veštinom razvijenom do tančina oni dobijaju efekte slične onima po kojima je Leonardovo delo toliko poznato. Scenografija je postavljena tako da posmatraču služi kao skup „tragova” koji ga uvode u radnju fotografije. Istovremeno, izgled scenografije, zbog nedostatka detalja, uvek podseća na to da je veštački konstruisana. Svi ti tragovi nose odlike namerne izveštačenosti, koja postaje jedan od elemenata sadržaja ovih fotografija. Scenografija kao i „glumci” pomažu posmatraču da uoči da fotografije nisu dokument određenog dešavanja, već je u pitanju specifična vrsta teatra.
– Uvukla sam se u lik Mona Lize i bilo mi je prijatno. Sigurna sam da moje mišljenje deli i nekoliko stotina ljudi koji su seli na stolicu ispred objektiva – kazala je ushićeno Danijela Popović, pijanistkinja i glumica koja živi u Njujorku.
Strpljivo čekajući da dođe na red za poziranje, Jelena Todorović, pravnica, sabirala je svoje utiske o ovoj neobičnoj izložbi i zaključila da svako od nas ima svoju Mona Lizu.
– To su zagonetne, drage, zabrinute, radosne, tužne, osobe pune različitih emocija ili osobe koje žele da nam povere nešto važno, jer su deo našeg života. I mi, čudni i posebni, nama samima nepoznati možemo se naći baš u liku ove neobične žene ili muškarca – pojasnila je Todorovićeva.
– Divan je osećaj pozirati kao Leonardova ikona. O njoj je mnogo toga ispričano, ali nema toga ko ne bi poželeo da se nađe u tom univerzalnom liku – rekla je Marina Pajkić.
Snežana Milenković, stomatolog, priznala je da joj je ovo najlepša uspomena. Fotografija bez mane.
Obilazeći postavku, na kojoj je i njen portret, Milana Vojnović, studentkinja francuskog jezika, ocenila je da je ovaj projekat odličan spoj fotografije i umetnosti, dok je njen drugar Stefan Ugrinov dodao da je ovo bila prava šansa da se Beograđani nađu u ulozi čuvene Mona Lize.
– S puno poverenja u umetnike sela sam u stolicu i opušteno pozirala. Rezultat je čista desetka, baš kao i ostalih trista portreta, jer sam sigurna da ovde niko nema zamerku na svoj lik prerušen u Đokondu – rekla je Ivana Gajić, ekonomista.
Vrcelj u Tatarević imali su iste ocene – nezadovoljnih nije bilo. Ova izložba imala je svoju premijeru u Parizu, gde su reakcije učesnika bile slične.
Aleksandra Kurteš
objavljeno: 22.11.2013.
