Izvor: Blic, 27.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trijumfalna operacija
Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije politički su se pomirile, ali se još ne potpisuje pomirenje oko stvari koja će nas da košta a njima da koristi. Naravno, radi se o rukovođenju javnim preduzećima.
Da nije bilo afere začete povećanjem cene gasa, možda se i dogovor oko „Srbijagasa” ne bi oposlio. Dušan Bajatović, kadar SPS-a, zamenio je Sašu Ilića, kadar DSS-a, čoveka koji je poslušao nalog stranke i podneo ostavku na tu dužnost još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre dva meseca, ali nije imao ko da ga zameni. Ni u „Srbijagasu”, ni u famoznom „Jugorosgasu”, gde je, po funkciji, potpredsednik Upravnog odbora, bez obzira na to što je srpsko učešće u tom preduzeću spalo sa 50 na 25 odsto.
Sada će Dušan Bajatović biti potpredsednik posredničke firme u trgovini gasom, ali i firme koja je vlasnik gasovoda na jugu Srbije. Kada mu je, pre neki dan, neko predočio „poslovnu tajnu” da je plata za taj posao oko 12.000 evra, novopostavljeni je rekao - ne verujem.
Saša Ilić je tvrdio da ga pravila „Jugorosgasa” sprečavaju da kaže kolika mu je plata, a verovatno će i Bajatović imati 12.000 dobrih razloga da poštuje korporacijska pravila.
Ne spadam u one ljude koji vire u tuđ novčanik, ali to što se događa s javnim preduzećima u Srbiji, kad je reč o ugradnji partijskih i ličnih interesa u poslove i pare, prevazilazi svaku granicu. Da nije tako, DS i SPS bi se i oko te stvari pomirile, a taj posao, ovako ili onako, bio bi završen.
Ispostavlja se da je lako napraviti političku deklaraciju, javno demonstrirati principe nacionalne politike i socijalne pravde, a da je teško realizovati trijumfalnu operaciju - raspodelu plena. Na meniju su još EPS, PTT, „Železnice Srbije”, „Putevi Srbije”... da navedem samo firme koje zapošljavaju ogroman broj ljudi, što je, sledstveno tome, veliki politički kapital, posebno ako tamo zaposlite brata, pa još i bratanca. U toj igri jedino je G17 plus već namiren, kad je reč o masnijem plenu, ovonedeljnim imenovanjem Miloljuba Albijanića za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika, mada su neki pominjali i Margit Savović, kao SPS-ovu kandidatkinju za tu funkciju.
To se, inače, u tom podzemnom stranačkom ratu, neprestano radi - pomene se ime i aspiracija da bi se povećao ulog u trgovini, otvori se, makar i veštački, nekakva konkurencija da bi se, ako izgubiš na mostu, naplatilo na ćupriji.
Još im ova svetska finansijska kriza ide naruku. Javna preduzeća s nekakvom vrednošću neće biti prodavana u godinama investicione apstinencije, pa će ovi naši rukovoditi njima ko da su njihova, odnosno kao i do sada.
U nedovršenim društvima, a u takva spadaju partiokratski modeli uprave javnim poslovima, ova činjenica toliko bode oči da je gotovo ponižavajuća nemoć poreskih obveznika i korisnika usluga tih javnih preduzeća da nešto ozbiljno promene.
Prva vlada koja promeni pravila igre imaće dobru šansu da ozbiljno reformiše društvo. Ova sada ne liči na takvu. Ono oko čega su se pomirili samo oni mažu na hleb.
