Izvor: RTS, 25.Maj.2010, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal o reviziji presude Šljivančanina
Žalbeno veće Haškog tribunala zakazalo za 3. jun raspravu na kojoj će obaviti preliminarno razmatranje zahteva za reviziju pravosnažne presude Veselina Šljivančanina, izjavio njegov branilac Novak Lukić. Ovo je prvi put da Tribunal uzima u razmatranje neki zahtev za reviziju presude, napomenuo Lukić.
Branilac Veselina Šljivančanina Novak Lukić izjavio je da je žalbeno veće Haškog tribunala zakazalo za 3. jun raspravu na kojoj će obaviti preliminarno razmatranje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zahteva za reviziju pravosnažne presude, kojom je Veselin Šljivančanin osuđen na 17 godina zatvora.
Lukić je sinoć istakao da je za 16 godina rada ovo prvi put da Haški tribunal uopšte uzima u razmatranje neki zahtev za reviziju presude.
Lukić je napomenuo da će konačna odluka o prihvatanju ili ne prihvatanju zahteva biti doneta pošto Žalbeno veće na tom ročištu sasluša i oceni relevantnost novih dokaza zbog kojih se traži ponavljanje postupka.
Šljivančanin je pravosnažnom presudom Žalbenog veća 5. maja 2009. godine osuđen na 17 godina zatvora zbog pomaganja u zločine nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. godine.
Tom odlukom je Žalbeno veće Tribunala preinačilo prvostepenu kaznu od pet godina i povećalo je na čak 17 godina zatvora, proglasivši Šljivančanina krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20. i 21. novembra 1991. godine.
Prvostepenom presudum, izrečenom 2007. godine, Šljivančanin je bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen za pomaganje u njihovom mučenju.
Zahtev za reviziju pravosnažne presude, koju su Šljivančaninovi advokati podneli 28. januara ove godine, utemeljen je na novoj činjenici ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Svedočenje Miodraga Panića
Panić je ranije saslušan kao svedok u postupku protiv Šljivančanina, ali bi pred Žalbenim većem trebalo da posvedoči da uveče 20. novembra 1991. godine, tokom razgovora kojem je prisustvovao, Mile Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali.
U kritično vreme, novembra 1991. godine, Panić je bio načelnik štaba Prve gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić, a čiji je oficir za bezbednost bio Šljivančanin.
Tribunal je Mrkšića pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva zarobljenika na Ovčari.
Žalbeno veće je pravosnažnu presudu, donetu uz protivljenje dvoje od petoro sudija, zasnovalo na nalazu da je Šljivančanin "morao" znati da je Mrkšić te večeri naredio povlačenje vojne policije JNA sa Ovčare.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, da je "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu koju je JNA pružala ratnim zarobljenicima na Ovčari".
Šljivančaninov branilac je ocenio da nove činjenice, otkrivene kroz iskaz Miodraga Panića, osporavaju takav zaključak Žalbenog veća.
Panić je, kako je navedeno u zahtevu za reviziju, "potvrdio da je bio prisutan kada je Šljivančanin razgovarao sa svojim komandantom, da je čuo razgovor i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu ništa o bilo kakvom naređenju koje je izdao da se povuku vojnici JNA koji su štitili ratne zarobljenike na Ovčari".
U zahtevu za reviziju presude, odbrana je zatražila da Žalbeno veće sasluša Panićevo svedočenje i poništi osuđujuću presudu Šljivančaninu.
Odbrana je takođe u zahtevu naznačila i da su trojica sudija Žalbenog veća odlučila da osude Šljivančanina" na osnovu okolnosti koje nisu ispitane od strana u postupku, niti od prvostepenog veća", znajući da Šljivančanin neće moći da uloži žalbu na pravosnažnu presudu, što je, po braniocima, protivno osnovnim građanskim pravima koje garantuje 170 država.
