Izvor: RTS, 29.Feb.2012, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal neomiljen
Većina građana Srbije, više od 70 odsto, ima negativan stav prema Haškom tribunalu i nedavnoj prošlosti, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a. Oko 15 odsto građana smatra da je saradnja sa Tribunalom neophodna – zbog pravde.
Više od 70 odsto građana Srbije ima negativan stav prema Haškom tribunalu i smatra da procesi pred tim sudom ne doprinose pomirenju, rezultati su istraživanja javnog mnjenja prema Sudu u Hagu i nedavnoj prošlosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a sproveo je "Ipsos Stratedžik marketing".
U Srbiji se u poslednjoj deceniji promenilo mnogo, ali je jedna stvar konstantna – većina građana smatra da je rad Tribunala štetan, da sa njim nikada nije trebalo sarađivati, da ga nije bilo ni potrebno osnivati, i da je nepravedan prema Srbima.
Oko 15 odsto građana godinama smatra da je saradnja sa Tribunalom neophodna – zbog pravde.
"Ko je podneo najviše žrtava i koje počionio najviše zločina? To pitamo godinama. Najveći deo zemlje, odnono oko 40 odsto građana smatra da su Srbi podneli najviše žrtava, a da su Hrvati počinili najviše zločina", kaže Svetlana Logar iz "Stratedžik marketinga".
Neinformisanost i otpor su toliki da ispitani čak kažu da se u Hagu sudi za dela koja nisu predviđena međunarodnim pravom i da u Srbiji za takva dela ne bi ni bilo suđenja. Smanjuje se i informisanost građana o zločinima i počiniocima.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da političari retko daju izjave o ovim temama, jer te izjave ne dižu rejtinge, i da se udvaraju javnom mnjenju umesto da kažu istinu o zločinima.
"Istraživanje pokazuje da naši građani malo prate šta se radi u Tribunalu, a da zapravo svi imaju izgrađene stavove o Tribunalu", kaže Dušan Ignjatović iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom.
I kada Tribunal završi rad, on će, smatraju učesnici Konferencije, ostati deo istorije bivše Jugoslavije, u kojoj je u ratovima devedesetih stradalo 140.000 ljudi, na stotine hiljada ih je izbeglo, a nekoliko hiljada se i dalje smatra nestalim.
