Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri meseca za novi početak
Nikad nije kasno da se ovlada novim znanjima i veštinama kojima može da se obezbedi ne samo preživljavanje već i prihodovanje cele porodice
Ranije su to bili radnički univerziteti koji su naknadno opismenjavali ili učili one koje su umetnici prikazivali na statuama i slikama sa krampom i lopatom u ruci – radnike i seljake, udarnike koji su radili i školovali se. Vremena su se promenila, mesta za stalno i dodatno obrazovanje postala su "otvoreni" univerziteti, a u njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ne dolazi po partijskoj liniji već zainteresovani sami dolaze po nova znanja i veštine koje će im na sve burnijem tržištu rada omogućiti da opstanu, a možda i obezbede kvalitetniji život. Sada se umesto osnova matematike i slova predaju engleski jezik, računari, knjigovodstvo...
– Ko to ne bude znao, biće nepismen – kaže odmah Gojko Vešović, direktor "Znanja", prvog privatnog univerziteta za permanentno obrazovanje i dodatna znanja.
Više od 80 procenata polaznika ovog otvorenog univerziteta žele da završe jedno od ova tri dodatna zanimanja uz struku ili posao koji već obavljaju. Iskustva naukovanja više od 10 hiljada polaznika (na 10 lokacija u Beogradu, ali i 40 u Srbiji i dve u Baru i Bijelom Polju) pokazuju, tvrde, da ni jedna osoba koja se obučavala ili prekvalifikovala nije bez posla. Shvatilo se, objašnjava Vešović, da je praktični deo prekvalifikacije najvažniji i da u 240 časova (po ceni oko 200 evra) polaznik mora da nauči da samostalno frizira, šiša, peče hleb, šije, popravlja automobile, radi na računaru, nauči neki strani jezik, postane carinik špedicije ili menadžer spoljne trgovine.
Trećina polaznika se prijavljuje za učenje nekog zanata ili druge struke nakon gubitka posla zbog stečaja firme. Većina zaposlenih jedne od banaka u likvidaciji, na primer, koji su čitavog života od bankarskog posla radili samo nekoliko operacija knjiženja, upisala je vezanu obuku, tri zanimanja: knjigovodstvo, engleski jezik i računare, za 40 hiljada dinara, ali uz dobijene sertifikate i položene diplomske ispite mogu da rade u bilo kojoj banci u svetu ili da otvore sopstveno preduzeće za trgovinu i usluge, tvrdi Vešović.
Dakle, gubitak posla nije kraj sveta, poručuje ovaj stručnjak – za dinamične, željne znanja uvek postoje mogućnosti. Iz tranzicijske prakse ima puno primera da se ljudi sa niskim otpremninama snalaze i posle prekvalifikacije otvaraju neke potpuno nove poslove u koje se kasnije uključuju čak i ostali članovi porodice – to se pokazuje daleko uspešnijim od ranijeg tavorenja u propalim preduzećima. Mnogo je i onih koji već rade neke poslove, ali nemaju diplome i specijalna znanja koja su potrebna za npr. rukovaoca teškim građevinskim mašinama, dizalicama, auto-kranovima i dr. Za viljuškaristu se, na primer, ovog trenutka obučava više od 20 lica samo za jednu firmu. Niko ne može da izađe sa diplomom ako nije dokazao u praksi da je potpuno ovladao zanatom ili zanimanjem i zaštitom na radu. Tako ne može da postane automehaničar čovek koji nije samostalno uradio barem dve generalne opravke.
Mnoge planove i programe Ministarstvo obrazovanja je preuzelo od njih, kaže Gojko Vešović, ali, ipak, mora da kritikuje sporo donošenje zakona o obrazovanju:
– Svuda u svetu ad hok obrazovanje je prepušteno privatnim licima, jedino kod nas moraš da imaš zgradu sa pedeset tabli, učionicama, tetkicama, poslužiteljima i svim onim čime smo zapravo i usporili dinamiku prekvalifikacije i tržišta rada – kaže.
Ilustruje to novim programom za geronto-domaćicu (briga o starima i bolesnima), koji je u svetu hit. Kada su prvu grupu polaznika odveli u jedan dom starih, direktor se zaprepastio koliko njegovi zaposleni ne znaju o brizi i staranju o dementnim i bolesnim osobama i najavio upis kompletnog osoblja na ovaj novi program. U pripremi je i program za decu i ukućane onih koji su postali invalidi ili su od posledica raznih bolesti dospeli u poluzavisan ili potpuno zavisan odnos od njih: naučiće kako da prepoznaju potrebe svojih roditelja, rođaka, baba i deda, da se brinu o njima i pomognu im na odgovarajući i dostojanstven način.
– Nisu sve lađe potonule gubitkom posla za ljude bilo kojeg starosnog doba. Možda će se pronaći u nekom novom zanimanju za koje nisu ni sanjali da imaju smisla i talenta – uveren je Gojko Vešović, dodajući da nema mesta u Srbiji pa ni u svetu gde nema konačište kod zahvalnih ljudi kojima je promenio život.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 21.12.2006.]
