Izvor: Danas, 28.Avg.2014, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri hronologije Bliskog istoka
Tri jasne hronologije određuju tok događaja na Bliskom istoku - kratkoročna hronologija svakodnevnih sukoba i politike; srednjoročna koja se odnosi na geopolitičke promene, koja se meri decenijama, i dugoročna hronologija sociokulturnog preobražaja, ili, kako ju je Fernan Brodel nazvao, longue durée. Razumevanje sve tri je suštinski važno za strategiju u regionu.
Prva hronologija svakako zaslužuje najviše pažnje. Mediji uporno izveštavaju o borbi između Izraela i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Hamasa, o nedavnim pregovorima o nuklearnom programu Irana, o aktivnostima opozicije i represiji u Egiptu i Bahreinu i pokolju i tragedijama koje se odvijaju u Siriji i Iraku. Ali političko razmišljanje na Bliskom istoku često se povezuje s drugom hronologijom. Zapravo, nemoguće je shvatiti savremenu istoriju regiona i politiku bez razumevanja uspostavljanja sistema država u regionu nakon Prvog svetskog rata. Tako, na primer, ima stalnih podsetnika da su spoljne sile, naročito Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, uspostavile postojeće granice. Otpor prema takozvanom Sajks-Piko poretku negovao je mitove o osnivanju mnogih država i političkih pokreta u regionu.
Taj poredak je ostao uglavnom netaknut gotovo sto godina, što je omogućilo uspostavljanje zasebnih, mada ne i obavezno ekskluzivnih političkih identiteta u Siriji, Iraku, Jordanu, Libanu i do izvesne mere u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Persijskog zaliva. On je diktirao političke parametre za četiri ili pet generacija u arapskom svetu, među kojima su i današnji glavni protagonisti.
Ali sistem možda konačno propada. Granica između Iraka i Sirije se briše, pošto sunitski ekstremisti Islamske države osvajaju velike teritorije. A borba kurdskih vojnih snaga protiv njih povećava mogućnost da se konačno uspostavi potpuno razvijena kurdska država. U međuvremenu, nestaje klimavi status kvo u Izraelu i Palestini. Pošto su šanse za nalaženje rešenja o postojanju dve države manje nego ikada, velika je verovatnoća da će oblast iskusiti konsolidaciju realnosti jedne države.
Pregovori o nuklearnom programu Irana su najnovije poglavlje u borbi za stratešku hegemoniju, bezbednost i ekonomske interese u Persijskom zalivu. A iako se globalni apetit za energetske resurse iz Persijskog zaliva neće skoro smanjiti, struktura uticaja može biti podešena za ponovnu promenu. Kada je reč o spoljnim najuticajnijim zemljama, SAD imaju najveću ulogu, pošto su do 1970-ih zamenile Veliku Britaniju. Sada moraju da nauče da se nose i sa sve većim uticajem Indije i Kine. Ali su vodeće regionalne sile - Iran i Saudijska Arabija - te koje imaju najveći potencijal da preobraze Bliski istok. Pitanje koje se postavlja jeste da li će one nastaviti da se takmiče za regionalnu dominaciju, ili će postati stubovi nove regionalne bezbednosne strukture.
Gde god politički i socioekonomski uslovi kratkoročnih i srednjoročnih hronologija ne budu uspeli da obezbede red i stabilnost etnički ili plemenski identiteti koji su se pojavili tokom dugoročnih linija dobijaju na značaju. Epizode sa ove hronologije zato postaju važne koliko i nedavni događaji. Sukob oko smenjivanja verskog rukovodstva nakon smrti proroka Muhameda pre gotovo 1.400 godina koren je razdora između sunita i šiita. Borbe između Fatimida i Abasida, krstaški pohodi, mongolske invazije, otomansko osvajanje i, naravno, zapadni imperijalizam služe kao referentne tačke današnjih sukoba.
Ali ti događaji su više od objašnjenja; oni obično izazivaju snažne reakcije. Razmotrimo nedavno proglašenje kalifata Islamske države na delovima Iraka i Sirije. Mnogi suniti su besni zbog brutalnog ponašanja samoproglašenog kalife Islamske države Abu Bakra al Bagdadija i smatraju da je njegova tvrdnja da će na kraju „osvojiti Rim“ smešna. Međutim, simboli i „sećanja“ s dugoročne vremenske linije koje Bagdadi koristi, kao što su crna zastava Abasida i slavne priče o vremenu kada je kalifat važio za veliku silu i bio zvezda-vodilja svih sunita imaju trajan uticaj.
Odnos prema toj priči može biti problematičan za spoljne aktere. Oni ne smeju ni da ignorišu dugoročnu hronologiju ni da veruju u obmanjujuće tvrdnje da se borba zaista vodi oko legitimiteta suprotstavljenih interpretacija veroispovesti. Uopštenije govoreći, delovanje spoljnih aktera u regionu nikada ne sme da određuje iluzija da su suniti, šiiti ili bilo koja druga etnička ili verska manjina na njihovoj strani. Lekcija koja je zajednička za sve hronologije na Bliskom istoku jeste da su svi lokalni akteri na svojoj strani i da su više nego radi da u svoje ratove uvuku strance ako to učvršćuje njihovu poziciju.
Autor je direktor Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove
