Izvor: Beta, 04.Nov.2019, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri decenije posle Berlinskog, zidovi i dalje brana protiv globalizacije

Berlinski zid je trebalo da bude poslednji, ali i 30 godina posle njegovog pada "Trampov zid" na granici SAD i Meksika, "bezbednosna ograda" izmedju Izraela i Zapadne obale, ograde oko španskih enklava u Maroku i slične strukture još se podižu kao odgovor na izazove globalizacije."Ono za šta su se mnogi nadali da će biti nova era saradnje i otvaranja granica označio je 9. novembar 1989. Čini se, da se 30 godina kasnije, desilo potpuno suprotno: svet na probleme medjunarodne bezbednosti odgovara zidovima, militarizacijom i izolacijom", naveo je Transnacionalni institut (TNI), holandska nevladina organizacija.Naučnica iz njujorškog Insituta za medjunarodni mir Aleksandra Novoselof navela je da je "talas optimizma bio kratkotrajan"."Zidovi su uvek tu i broj im raste. Danas ih je više nego pre 30 godina. Izbrojala sam ih 20, duplo više nego 1989", rekla je ona.Prema navodima politikologa Elizabet Valet, danas je "izgradjeno ili najavljeno 70 do 75 zidova", u odnosu 1989. godinu kada ih je bilo oko 15.Postojeći zidovi imaju ukupnu dužinu od oko 40.000 kilometara, što je jednako obimu planete.Iako je globalizacija donela nadu u nestanak granica, takodje je izazvala i "povratni udar", hraneći "suverenizam i nacionalizam koji vole ograde", rekao je Bruno Tertre, jedan od autora knjige "Atlas ...

Nastavak na Beta...