Izvor: Blic, 19.Okt.2009, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri dana od Terazija do Kalemegdana
U zoru, 14. okrobra 1944. godine, jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije stigle su do prve linije odbrane okupiranog Beograda. Glavni pravac kojim su napadali, bio je preko Banjice, Slavije, Terazija i Kalemegdana. Međutim, kad je krenuo napad na Beogradsku tvrđavu, kako su Nemaci zvali utvrđeni Beograd, iz pravca Avale napale su Štetnerove jedinice koje su se vraćale iz Grčke. Ipak, 20. oktobra, nemačke jedinice pobegle su preko Savskog mosta i Beograd je posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << četiri godine bio slobodan.
Slavlje na ulicama počelo je 20. oktobra
Gotovo svim jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koje su se borile po Srbiji, naloženo je da se spoje i da počne „Beogradska operacija", oslobođenje prestonice Jugoslavije. Glavna jedinica, sačinjena od najiskusnijih i najhrabrijig boraca krenula je ka Beogradu, a pomoćna je ostala kod Avale i bila zadužena da spreči povlačenje ozloglašene nemačke jedinice Štetner, koja je brojala oko 30.000 vojnika i povlačila se iz Grčke ka Beogradu. Ta jedinica, bila je poznata po borbama na Elbrusu, Sutjesci i Volgi, što je pravdalo veliki strah, da bi mogli da spreče oslobođenje Beograda.
- Beograd je za Nemce bio glavno čvorište i mnogo su ulagali u njegovu odbranu. „Beogradsku tvrđavu" činilo je oko 30.000 obučenih vojnika i bili su raspoređeni u dva obruča. Prvi je činila linija od Vinče, preko Avale do Ostružnice, a drugi, glavni, bio je od Banjice, Dedinja, Čukarice do Boleča. U samom gradu bilo je šest reona odbrane, opremljeni sa 300 artiljerijskih bacača, 70 tenkova i 75 aviona. Takođe, odbrani Beograda pomagali su i „nedićevci" iz gradske policije. Na svakom koraku u prestonici bila su utvrđenja, bunkeri, rovovi, pomognuti mitraljeskim gnezdima, minskim poljima i obučenim bombašima - objašnjava Milenko Colić, istoričar.
Ruske "kaćuše" raspoređene oko Beograda
Pesma „kaćuša"
Jedinice Crvene armije, oko 40 hiljada vojnika, predvođene generalom Ždanovim, 14. oktobra su se priključile jedinicama NOVJ kojom su komandovali Peko Dapčević, Mijalko Todorović i Sava Drljević, a čiji se broj procenjuje na oko 60 hiljada. Borce NOV, oduševila je tehnika i mehanizacija koju su Rusi dovezli. Ka Beogradu je krenulo više od 300 artiljerijskih bacača, stotine tenkova, ali i 24 „kaćuše", koje posebno pamte borci oslobodilačke vojske.
U sutrašnjem „Blicu"
Kompletno izlaganje dr Mladenka Colića
na nedavno održanom skupu posvećenom
oslobođenju Beograda 1944. godine
objavićemo u sutrašnjem broju "Blica".
- Kad smo išli u koloni sa Avale, počela je po nama da puca nemačka artiljerija. Rusi su zaustavili kolonu i krenuli u protivudar. Zapucale su „kaćuše" i osetili smo da gubimo tlo pod nogama, sve se treslo, pa smo polegali po zemlji i pokrili glave. Nakon uspešnog bombardovanja dva nemačka bataljona, jedan Rus mi je prišao i kroz smeh rekao „Jel vam se sviđa kako ’kaćuše’ pevaju"? - objašnjava susret sa Rusima Jovo Radovanović.
Orkestar odao položaj
Prema planu usvojenom u Jajincima, glavni udar napada činila je linija koju formiraju Banjica, Slavija, Terazije i Kalemegdan, a pomoćni udar trebao je ići relacijom preko Čukarice, Topčidera, Glavne železničke stanice do Savskog mosta. Napad je krenuo u četiri kolone. Međutim, u isto vreme, sa leđa, iz pravca Avale, nemačka jedinica Štetner napala je pomoćnu jedinicu koja je branila liniju Boleč, Beli potok, Leštane. Ipak, odbrana je odolela Nemcima i to se smatra možda i presudnom borbom za oslobođenje prestonice.
Pred prvom linijom odbrane, na Banjici, oslobodilačka vojska našla se u zoru, 18. oktobra. Pošto do tada nije bilo većih problema sa Nemcima, borci NOVJ su mislili da će bez problema ući u grad.
- Čak se te noći, iznad rova u kom smo se ukopali, našao jedan limeni orkestar. Međutim, čim su prvi zraci sunca obasjali limene instrumente, Nemci su žestoko zapucali. Nije bilo centrimetra gde granata nije pala. Ipak, posle teške borbe, kasno uveče bili smo na Dedinju, odakle smo preko Autokomande išli ka Slaviji. To su bile naporne ulične borbe, u kojima su nam mnogo pomagali Beograđani, jer su se Nemci skrivali u svakoj zgradi, kući, dvorištu, ali i po krovovima, kanalizaciji i štalama. Na Slaviji smo bili zaustavljeni, morali smo da je zaobiđemo i to prepustimo Sovjetima, koji su utvrđenje razbili artiljerijom. Na Terazijama smo bili 16. oktobra i odatle smo se tri dana probijali ka Kalemegdanu - priseća se Zdenko Duplančić iz Prve proleterske divizije.
Bitka za "plavu zgradu"
Borci su naišli na žestok otpor kod Palate „Albanija" i kod spomenika knezu Mihailu, a posebnu muku nanelo im je osvajanje Narodnog pozorišta, koje su Nemci „vraćali" čak tri puta.
- Kad smo osvojili Narodno pozorište mislili smo da većih problema neće biti, a onda smo naišli na grdosiju, „Plavu zgradu" koja se nalazila nadomak Gospodar Jevremove ulice. Bilo joj je nemoguće prići, ispred nje je bilo nekoliko rovova, bunkera sa mitraljezima, a na krovu snajperisti. U podrumu su bili naši zarobljenici, pa nismo smeli da je srušimo artiljerijom. Ipak, stanari zgrade broj 30 pokazali su nam put kroz podrume koji vodi nadomak „Plave zgrade". Iskusni borci su ubacili „molotovljeve koktele" kroz prozore, Nemci su morali da izađu i zgrada je bila oslobođenja. Bez većih problema, 19. oktobra smo bili na Kalemegdanu - prepričava Duplančić, koji je bio borac na teškom mitraljezu.
Nemci su bili potisnuti Nemanjinom ulicom prema Železničkoj stanici i veliki broj nemačkih generala i vojnika već je krenuo da se povlači preko Savskog mosta. Štetnerova jedinica je izgubila borbu na Avali i pad Begrada u ruke oslobodilaca je bio neminovan. Oko 300 artiljerijskih oružja ispalilo je 24 plotuna u znak pobede nad fašistima. Jedinice NOVJ i Crvene armije su 22. oktobra prešle Savski most i oslobodile Zemun i Bežaniju i nastavile dalje ka Sremu.
Zvanična proslava oslobođenja bila je 25. oktobra, kad je Tito iz Vršca stigao u Beograd i na Banjici napravio smotru vojnika koji su oslobodili Beograd.
Konferencija u Arhivu
U Arhivu Jugoslavije u Ulici Vase Pelagića 33, sutra i 21. oktobra biće organizovana međunarodna naučna konferencija „Oslobođenje Beograda 1944. godine". Manifestraciju organizuju Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije, Institut za slavistiku Ruske akademije nauka i Ruski institut za strateška istraživanja, uz podršku Ruskog doma u Beogradu.
Partizanka Larisa
Koliko su se jedinice NOVJ obradovale vojnicima Crvene armije, svedoči susret partizanke Larise i Sovjeta u Resniku, 14. oktobra. Od silnog oduševljenja, ona je ušla u tenk sa Rusima, otišla ka Beogradu i zauvek ostavila dečka Badžu, za kog je bila verena.
