Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jul.2020, 06:39

Trend mršavosti izuzetno agresivan i ne bira "metu" - više od 80 odsto tinejdžerki plaši se gojaznosti

Istraživanja pokazuju da se više od 80 odsto devojčica plaši da će biti gojazne, a 35 odsto zbog toga pribegava opasnim ponašanjima u ishrani.

Dok na Zapadu jedna od 100 devojčica pati od anoreksije, kod nas je ova brojka i dalje upola manje opasna, ali zapravo podjednako zabrinjavajuća. Istraživanja pokazuju da je čak 95 odsto tinejdžerki na dijeti ili misli da nisu dovoljno zgodne, zbog čega im je nivo samopouzdanja izuzetno nizak. Stručnjaci kažu da nismo daleko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od trenda u razvijenim zapadnim zemljama, jer i naše devojčice teže da budu što mršavije i u tome često preteruju.

Anoreksija je poremećaj ishrane koji se karakteriše vrlo niskom telesnom težinom, strahom od debljanja i izobličenom percepcijom težine. Najčešće se javlja u pubertetu ili kod mlađih adolescentkinja.

Ukoliko brinete da li je i vaša ćerka na pragu ovog ozbiljnog problema, prisetite se koliko je kilograma do skora imala. Ako ta brojka danas odstupa za više od deset, znači da su velike šanse da je devojčica postala anoreksična.

Neki od uočljivih simptoma su, pored gubitka težine, bledožuta boja lica, ispijenost, opstipacija (zatvor) i osećaj bezvoljnosti. Uglavnom odbijaju ručak, pronalazeći "dobre" izgovore - već su jele negde u gradu, boli ih glava ili im je prosto ta namirnica mrska. A zapravo hrana, zaista, počinje da im se gadi. Neretko same dolaze do laksativa kojima se uništavaju, nikada dovoljno zadovoljne izgubljenim kilogramima. I dalje premeravaju svoje butine i stomak i osećaju se debelo.

Kada se situacija dodatno zakomplikuje, devojčice mogu da zapadnu u depresiju i da se potpuno osame i povuku iz društva. Odbijaju da uče i beže iz škole. Pritom je organizam već iscrpljen jer je dehidriran, a sa svakim novim povraćanjem ili dijarejom (zbog laksativa) dodatno napadnut.

Ukoliko primetite takve simptome kod vaše tinejdžerke, vrlo je važno da se odmah obratite lekaru. Marija Vicković, psiholog i psihotereapeut kaže da je dobrodošla stručna, psihološka pomoć, pre nego što dete završi sa težim komplikacijama, u bolnici ili u totalnoj depresiji.

"Ova pojava je sve učestalija u našem društvu. Podaci pokazuju da je trend mršavosti izuzetno agresivan i da ne bira "metu". Značajno je da majke prate svoje ćerke i čim primete da gube kilograme i odbijaju da jedu, porazgovaraju sa njima, a ako vide da ni posle toga nema napretka, da ih odvedu kod stručnjaka. Iskustvo mi pokazuje da ova borba nije laka, ali da tinejdžerke umeju da poslušaju savete kada se zajednički "dogovorimo" koja je to njihova idealna težina. One obično budu vrlo surove prema sebi, pa iznesu nerealnu kilažu. A onda kroz razgovor polako shvate da su imale pogrešne "naočare". Suština je da ih naučimo da zauzmu zdrave stavove prema fizičkom izgledu i zdrave navike u ishrani", saopštila je Vickovićeva.

U ovome je podrška roditelja ključna. Sagovornica kaže da loši primeri iz porodice daju krila devojčicama da se ponašaju kako ne treba.

"To znači da ako mama i tata ne jedu ujutru, preskaču obroke i stalno drže dijete, ćerka će to usvojiti kao rutinu, nešto što je sasvim normalno. Nećete moći da joj objasnite da to što je njoj potrebno više hrane, da bi rasla i razvijala se, znači da ne sme da se meri sa vama. Istraživanja inače pokazuju da se više od 80 odsto tinejdžerki plaši da će biti gojazne, a 35 odsto devojčica zbog toga pribegava opasnim ponašanjima u ishrani", upozorava Vickovićeva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...