Izvor: Večernje novosti, 24.Nov.2012, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trećina otkaza radnicima

DA po Srbiji pljušte otkazi i da je radno mesto privilegija - mantra je koju ovdašnji radnici slušaju iz dana u dan, već godinama. Sa posla se, tako, na biro samo u poslednje četiri godine „preselilo“ bezmalo 300.000 radnika, a talas otkaza još se ne stišava. Ipak, neizvesnost nije baš svima ista jer kadrovske viškove, osim finansijske krize, prave i poslovni maniri 21. veka. Širom Srbije, tokom prošle godine ugašeno je 103.917 radnih mesta, pokazalo je istraživanje koje su zajedničkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << snagama sproveli Nacionalna služba za zapošljavanje i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). - Na osnovu ankete poslodavaca procenjeno je da je u prošloj godini ugašeno 5,42 odsto radnih mesta - izneo je rezultate Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta. - A najviše je otkaza podeljeno u Vojvodini, zatim u Beogradu, pa u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji. BOLNA PRIVATIZACIJA SAMO za poslednjih pet godina privatizacija je bez posla ostavila čak 375.000 radnika - sabiraju i u Socio-ekonomskom savetu Srbije. - U tom periodu je 74 odsto zaposlenih iz društvenog sektora ostalo bez radnog mesta. Među njima je najviše onih iz metalskog sektora, prehrambene industrije i ugostiteljstva. Gledajući prema delatnostima, najveći udar su istrpeli zaposleni u proizvodnom sektoru. U prerađivačkoj delatnosti bez posla su ostala čak 32.222 radnika, u trgovini 22.275, u građevinarstvu 14.907, u administraciji, zdravstvu i obrazovanju 13.712, sektoru saobraćaja, usluga i informacionih tehnologija 11.944... Najlakše su otkazi deljeni onima bez visokih kvalifikacija, pa je tako otpušteno 23.287 radnika sa prvim stepenom i čak 36.791 sa trećim stepenom stručnosti. - Danas ni u jednoj delatnosti ne cvetaju ruže i gotovo svi u poslednje četiri godine, od početka ekonomske krize, beleže gubitke - ocenjuje Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Od tada je, prema podacima Evropske unije, bez posla ostalo skoro 300.000 radnika, ali i još najmanje 100.000 onih koji su radili „na crno“. Potrebe za novim radnim mestima su simbolične i gotovo ni u jednom sektoru nema novih zapošljavanja, bar ne onih značajnijih. Cvetanović, takođe, smatra da su najveći teret krize podneli oni iz realnog sektora, odnosno proizvodnje, ali danak loše ekonomske politike osećaju i oni koji su - do juče - bili pošteđeni potresa na tržištu rada. - Sve više otkaza dobijaju i menadžeri, a takav ih talas tek očekuje jer je najmanje 70.000 preduzeća u stečaju i svi će oni u martu, manje-više, staviti ključ u bravu. I bankari su na udaru jer, u poslednje vreme, sve više ovih službenika dobija upozorenje pred otkaz - dodaje on.ŠANSA NA JUGU POSLODAVCI se, ipak, nadaju i otvaranju novih radnih mesta, a, prema sopstvenim prognozama, najviše će upošljavanja biti u najnerazvijenim delovima Srbije. Tako preduzetnici iz Vranja, Bujanovca, Vladičinog Hana, Užica, Priboja... očekuju da će u ovoj godini biti oko sedam odsto više otvorenih novih radnih mesta nego ugašenih. Cvetanović, takođe, zapaža da su radne knjižice vraćali kući i trgovci, ali i zaposleni u uslugama, a kao razlog za takvu epidemiju otkaza u ovim sektorima on vidi u - inflaciji i smanjenoj kupovnoj moći. Kako kaže, smanjeni nivo potrošnje ima efekat bumeranga, jer novac sve manje cirkuliše, sve se manje troši, a samim tim je sve manji fond za zarade. A u svojoj analizi stanja na tržištu rada, stručaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje su uočili da kreiranju novih poslova ne ide naruku ni obrazovna struktura lokalnog stanovništva. - Učešće stanovnika bez ikakavih kvalifikacija je izrazito visoko, za razliku od onih sa diplomama fakulteta. Najobrazovaniji su skoncentrisani u velikim gradovima - Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok u Vranju i Novom Pazaru više od 50 odsto stanovika ima samo osnovnu školu - potvrđuju u NSZ. Samim tim će i trendovi budućih otpuštanja umnogome zavisiti od znanja i veština lokalnog stanovništa. Prema prvim prognozama, 2012. će obeležiti najmanje 35.800 novih otkaza. - Najveći problem sa zapošljavanjem u Srbiji je loša kvalifikaciona struktura onih koji traže posao - kazao je i Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. - To se vidi iz podatka da čak 250.000 nezaposlenih sa naše evidencije nema nikakvih stručnih kvalifikacija. Tačnije, oko 80.000 nema završenu ni osnovnu školu, a oko 170.000 nema diplomu srednje škole i, samim tim, nikakav zanat u rukama. Da nisu sve struke i zanimanja u istom riziku od otkaza takođe se može videti po broju onih koji su u ovoj godini završili kao viškovi. Prema podacima NSZ, samo od početka ove godine sa radnog mesta direktno na biro otišlo je čak 33.270 radnika koji više nisu potrebni svojoj firmi, a u 2011. ukupno ih je bilo 42.500. Među njima čak 63,3 odsto nema nikakvih kvalifikacija, a 21,6 odsto su polukvalifikovani radnici. Zato sve više stručnjaka upozorava na zanimanja koje je pojelo vreme. Daktilografi, ekonomski tehničari, maturanti gimnazije... samo su neka od prevaziđenih zanimanja i malo će ko zadržati ovakav kadar u svojim firmama. Poslodavci uporno ukazuju na to da je vreme da se dozovemo pameti i da ovdašnja radna snaga poradi malo i na sebi. U svim anketama - gotovo uglas - zameraju sopstvenim kadrovima manjak entuzijzma, veština, snalažljivosti, kreativnosti... ali i specifičnih znanja, kao što su informatička pismenosti i poznavanje stranih jezika. DVE SUROVE DECENIJE SRBIJA je za 20 godina izgubila ukupno 920.000 radnih mesta, a više od polovine je ugašeno u proizvodnom sektoru. Industrijski radnici su se iz svojih fabrika prebacili na biro, a rame uz rame sa njima bili su i građevinci, trgovci, rudari... U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća kažu da je samo od 1991. do danas ugašeno 580.000 radnih mesta iz realnog sektora, i to najviše iz metalske industrije, a na drugom neslavnom mestu je tekstilna industrija.

Nastavak na Večernje novosti...