Izvor: Blic, 14.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina novca ilegalna
Trećina novca ilegalna
Za prvih pet meseci 2003. godine ukupno je naplaćeno javnih prihoda 186,5 milijardi dinara, što je za 14, 5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. To je dobra naplata prihoda, koja je i uz inflaciju nešto veću od 13 odsto malo povećana - objašnjava Milica Bisić, zamenik ministra finansija i ekonomije u Vladi Srbije. Kada se izuzmu doprinosi koji iznose 49 milijardi, od 186,5 milijardi naplaćenih poreza, preko 50 odsto odlazi na porez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dobra i usluge(71,7 milijardi dinara). Ona ističe da, iako je dinamika naplate poreza poboljšana, naplata generalno nije dobra, delom zbog postojanja sive ekonomske zone.
- Često je pojednostavljena pretpostavka da su prihodi iz sive zone, koji se procenjuju na oko 30 odsto društvenog proizvoda, srazmerni gubicima u poreskim prihodima. Najveći deo tih poslova i jeste u sivoj zoni, jer ne bi bio konkurentan da podnese pune troškove legalnog poslovanja. Neke grube procene govore da bi se procenat naplate mogao poboljšati za oko 20 odsto, kada bi se deo poslova iz sive zone prelio u legalne tokove i kada zažive svi poreski zakoni. Početkom 2004, kada dobar deo odredaba Zakona o poreskom postupku i administraciji stupa na snagu, kao i primena poreza na dodatu vrednost, očekujem taj procenat povećanja poreskih prihoda - ističe Bisić.
Kao bolnu tačku kod nas ona ističe porez na imovinu koja do sada delom i krivicom same države nije bila popisana (nedostaju registri i katastarske knjige). Prema članu 186 Zakona o poreskom postupku, ustanovljena je obaveza evidentiranja imovine veće od 20 miliona dinara.
- Zbog nedoumica nekih obveznika, koji nisu znali da se u tih 20 miliona ne sabira imovina svih povezanih lica, već je to pojedinačna imovina i molbi naših ljudi iz inostranstva da se produže rokovi, odlučili smo da predložimo odlaganje roka za prijavljivanje do kraja ove godine. Na osnovu interesovanja, pretpostavljam da će biti više desetina hiljada prijava imovine vrednije od 20 miliona - kaže Bisić.
Oni koji ne prijave imovinu, pašće pod udar unakrsne procene poreske osnovice koja je predviđena za dohodak građana, pa je njena primena moguća tek od 2004. godine, odnosno nakon prijavljivanja ukupnih prihoda u 2003. godini.
- To na konkretnom primeru znači da će neko ko je recimo do 15. marta 2004. godine prijavio godišnji prihod od 400.000 dinara, što je 100.000 iznad iznosa koji se ne oporezuje, a kupio je stan za šest miliona dinara ili 100.000 evra, koji je platio odjednom, imati i dodatnu poresku osnovicu od šest miliona dinara. To znači da će umesto 5.000 dinara, koliko bi platio, platiti 605.000 dinara poreza, a to mu se ne isplati- objašnjava Bisić. Oni koji ne prijave imovinu do kraja godine, naći će se u situaciji da nakon 15. marta Poreska uprava primeni stopu od 10 odsto poreza na dohodak jer će tretirati svu imovinu kao stečenu u toj godini, što znači da će platiti dva miliona dinara. Kritike da će prijavom imovine mnogima koji su u prethodnom periodu stekli vile, jahte i limuzine na nezakonit način, biti omogućeno da pređu u legalne tokove, ona kaže:
- Nije posao Poreske uprave da ispravlja 'krive Drine' i pitanje je po kojem kriterijumu tvrditi da je neko kriminalac ili nije. Postoje MUP i pravosuđe, koji se bave tim pitanjima i koji imaju mogućnost konfiskacije imovine po Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala - tvrdi Bisić.
Ona veruje da će Poreska uprava, koja je reorganizovana (promenjeno je čak 82 odsto direktora) uz neke konkretne promene, kao što su stvaranje jedinstvenog informacionog sistema i obaveza svih firmi da dostave Poreskoj upravi tačan spisak svih isplata uz matični broj primaoca, biti spremna za mnogo efikasniju naplatu.
Privrednici ipak ističu niz problema, od kojih je najveći visoka stopa doprinosa. Miloš Alimpijević, direktor Fabrike vijaka 'Gradac' iz Valjeva, tvrdi da smo zemlja sa najvišom stopom doprinosa u Evropi - 75 odsto od neto plate.
- Masa privrednika ne može to da isplati, zbog čega porez često ide na teret radnika, odnosno umanjuje mu se plata, da bi se isplatila država - objašnjava Alimpijević. On ističe da su poreska zahvatanja slaba u privatnom sektoru, a mahom idu na teret društvenih preduzeća.
- U privatnom sektoru većina prijavljuje sve zaposlene kao nekvalifikovane radnike kako bi mu doprinosi bili manji. Tako imate primere privatnog preduzeća koje se bavi višom tehnologijom, a svi prijavljeni su NKV radnici. Te spiskove sa kvalifikacijom i platama svi dostavljamo Poreskoj upravi, ali niko to ne proverava. Imate privatnike koji imaju pune hale zaposlenih, a na platnom spisku samo njih 20. Ni to niko ne proverava, a privatnici svoje ljude isplaćuju na crno - tvrdi Alimpijević i napominje da takva zahvatanja guše društveni sektor, što upućuje 'na privatizaciju putem demontaže društvene privrede'.
Iako se slaže da imamo visoke stope doprinosa, Milica Bisić ističe da s jedne strane jeste nelogično da nemate za plate radnika, a morate da isplatite doprinose, ali s druge strane da to znači da to preduzeće posluje loše, pa se postavlja pitanje njegovog opstanka. K. Preradović Najčešći modeli izbegavanja plaćanja poreza:
1 davanje izjave o kupovini robe radi dalje prodaje, čime se izbegava plaćanje poreza na promet
2 fiktivno zapošljavanje, odnosno neprijavljivanje zaposlenih, ili prijavljivanje niže stručne spreme kako bi se izbegao ili smanjio porez na dohodak
3 neprijavljivanje stvarne vrednosti imovine, što zahteva provere putem zemljišnih knjiga, a to se kod nas retko dešava
4 šverc akciznih roba
5 dvocarinski sistem s Crnom Gorom, koji za period od sledeće dve godine predviđa ujednačavanje stopa za 7 odsto proizvoda (među njima su i automobili, tehnička roba, tekstil), što omogućava plaćanje poreza u republici u kojoj je niži porez, a zatim transport robe do stvarnog odredišta
