Izvor: RTS, 10.Feb.2013, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina Srba u rasejanju
Nemoguće je precizno reći koliko tačno ima Srba u rasejanju, ali ono što znamo je da najmanje trećina našeg naroda živi van granica Srbije, rekla za RTS direktorka Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković.
U Domu Narodne Skupštine Srbije u četvrtak će biti održano javno slušanje na temu Politička i druga prava srpskog naroda u regionu. Direktorka Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković kaže da je cilj tog slušanja da se podigne svest o stepenu ugroženosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << naseg naroda u okruženju.
"Naš je zadatak da Vlada i Skupština Srbije vide kako je pravo stanje stvari da se javnost o tome obavesti, da istaknemo koliko je u Crnoj Gori prisutna diskriminacija, isterivanje srpskog jezika, koliko se u Hrvatskoj neka osnovna prava već decenijama ne vraćaju počev od stanova, imnovine", kaže Draškovićeva za RTS.
Prema njenim rečima, samo Srbi nisu dobili iz bivše hrvatske "Ju banke" svoju ušteđevinu, dok su svi drugi iz bivše Jugoslavije dobili, a i penzije nisu isplaćene.
"U Albaniji je sproveden popis 2011. godine, gde je ispalo da nema Srba, a njih je 30.000", rekla je Draškovićeva.
Govoreći o broju Srba u dijaspori, Slavka Drašković kaže da svi podaci govore da ima oko četiri miliona našeg naroda u rasejanju, odnosno između 3,5 i 4,5 miliona, od toga je više od dva miliona u regionu.
"Nemoguće je precizno reći koliko tačno ima Srba u rasejanju zato što negde u nekim državama nije ni moguće da se izjasne kao Srbi, negde ne postoji institucija dvojnog državljanstva pa moraju da se ispisuju iz državljanstva", objašnjava Draškovićeva.
Prema njenim rečima, tamo gde je to moguće porede se podaci koje dobijamo od zemalja sa podacima naših konzularnih predstavništava. Međutim, i ta cifra nije tačna zato što veliki deo naše dijaspore uopšte nema srpsko državljanstvo, naročito stare diajspore.
"Ali ono što znamo je da najmanje trećina našeg naroda živi van granica Srbije", ističe Draškovićeva.
Prioriteti i plan rada Kancelarije za dijasporu je zaštita položaja i integriteta našeg naroda u regionu i rad na tome da se oni jačaju.
"Naša diajspora je vrlo specifična i ima još uvek potrebe da jačamo veze i potrebe da uspostavimo poverenje koje nije kako treba", kaže Draškovićeva.
Ona je rekla da je važna poruka koju žele pošalju maldim ljudima a to je da su potrebni i da treba da se vrate jer Kancelarija pravi programe i projekte za njih.
.jpg)
