Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Feb.2020, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treći put odbijen zahtev Zagrebačke banke za naplatu troškova

Privredni sud u Beogradu po treći put je odbio zahtev Zagrebačke Banke za priznanje odluke hrvatskog suda o naplati sudskih troškova od oko 100.000 evra od Jugobanke, koji su nastali u sporu u kojem je Trgovački sud u Zagrebu zbog navodne zastarelosti potraživanja odbio tužbu Jugobanke.

Prethodna dva puta prvostepena rešenja Privrednog suda ukidao je Privredni apelacioni sud (PAS) usvajajući žalbe Zagrebačke banke i nalažući ponovno odlučivanje.

I na novo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << treće prvostepeno rešenje kojim je njen zahtev odbijen, Zagrebačka banka ima pravo da uloži žalbu PAS-u.

Privredni sud je ovim rešenjem odbio zahtev za priznanje strane sudske odluke zbog nedostatka reciprociteta u primeni Sporazuma o sukcesiji, odnosno zbog nepostojanja istovetnog postupanja hrvatskih sudova prilikom donošenja odluka koje se odnose na priznanje imovinskih prava - srpskim bankama i preduzećima u Hrvatskoj, a koja su garantovana Sporazumom o sukcesiji.

Naime, hvatski sudovi su odbili sve zahteve srpskih preduzeća i banaka za povraćaj objekata koje su gradili ili kupovali, odnosno povraćaj sredstava na ime kredita koje su davali hrvatskim preduzećima, pre raspada SFRJ.

U ovom slučaju radi se o odluci Trgovačkog suda u Zagrebu koji je pozivajući se na zastarelost odbio zahtev Jugobanke za naknadu štete nastale usled povrede imovinskih prava koja su stečena i zatečena 31. decembra 1990. godine, a koja su odlukom hvratske drzave preneta na Zagrebačku banku.

Takođe je Trgovacki sud u Zagrebu naložio je da Jugobanka troškove tog postuka isplati Zagrebačkoj banci.

Međutim, beogradski Privredni sud podseća da se bečkim Sporazumom o sukcesiji, koji je u direktnoj primeni u Srbiji, štite prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini stečena do 31. decembra 1990. godine, a sve naknadne prenose te imovine Sporazum o sukcesiji tretira kao ništave.

U odluci sud tumači da to podrazumeva da stečena prava do 31. decembra 1990. godine ne zastarevaju.

S obzirom da je hrvatski sud u konkretnom slučaju ocenio da je zahtev Jugobanke zastareo, Privredni sud smatra da to nije u saglasnosti sa pomenutim Sporazumom, pa samim tim ne želi ni da prizna troškove nastale u postupku pred Trgovačkim sudom u Zagrebu.

Beogradski advokat i savetnik za praćenje postupaka u Hrvatskoj Ivan Simić, pozdravlja novu odluku Privrednog suda u Beogradu i upozorava da je zahtev za naplatu troškova ovog postupka samo jedan od oko 180 potencijalnih zahteva hrvatskih preduzeća i banaka za naplatu u Srbiji.

"Ova odluka ohrabruje svakog dobronamernog učesnika u pravnom životu i u kvalitativnom smislu ima posebnu težinu, jer je po treći put, prvostepeni sud detaljno jasno i uvreljivo otklonio sve primedbe žalbenog suda", rekao je Simić Tanjugu.

On je ukazao da su situacije u kojima prvostepeni sud po treći put ostaje pri svom stavu, iako mu žalbeni sud ukida odluke dva puta - gotovo nezamislive.

Osvrćući se na konkretno rešenje, on deli stav Privrednog suda - da ništavost nije podložna zastarevanju u gotovo nijednom pravnom poretku, pa ni u pravom sistemu Srbije.

"Zbog toga je jasno da se ovde radi o školskom primeru strane sudske odluke koja je u suprotnosti sa javnim poretkom i osnovama društvenog uređena Republike Srbije", zaključio je Simić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...