Izvor: RTS, 04.Jun.2009, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći dan drame na Atlantiku
Brazilski i francuski brodovi žure ka mestu na kome su pronađeni ostaci "Er Fransovog" aviona. Gotovo sigurno da niko od 228 putnika i članova posade nije preživeo. Iako je sve spremno za kompleksnu operaciju izvlačenja crne kutije, sumnja se da nikada neće biti pronađena. U toku najsloženija akcija još od potrage za olupinom "Titanika".
Brodovi brazilske i francuske mornarice užurbano plove ka mestu gde su, pre skoro 24 časa, uočeni ostaci "Er Fransovog" aviona, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se, sa 228 putnika i članova posade, iz još nepoznatih razloga srušio u Atlantski okean.
Na avionu "Er Fransa" pre poletanja nije bilo naznaka problema, a nije poznato ni da li je glavni pilot bio za kontrolama kada se avion srušio u okean, izjavio je šef francuske agencije za istraživanje uzroka nesreće.
Istražilac Pol-Lui Arslanian rekao je da ne gaji optimizan da će spasioci uspeti da izvuku crnu kutiju iz aviona.
Posada aviona nije poslala signal za uzbunu, premda je sistem, pre nego što je nestao aviona, poslao automatsku poruku o gubitku pritiska u kabini i o električnom kvaru.
Arslanian je rekao da stručnjaci koji proučavajući beleške o održavanju aviona nisu uočili problem, ali je naglasio da je istraga tek počela i da će verovatno dugo trajati.
Rekao je i da istražitelji nemaju dovoljno informacija da bi odredili da li se avion raspao u vazduhu ili prilikom udara u more, kao i da ne znaju ni tačno vreme nesreće.
U potrazi su četiri brazilska broda sa ronilačkim ekipama i posebnim podmornicama, sposobnim da zarone na nekoliko hiljada metara dubine, što će prema najavama stručnjaka, biti neophodno za pronalaženje "crne kutije", jer je Atlantik u toj zoni dubok i do 7.000 metara.
Zvaničnici francuske avijacije izjavili su da "crna kutija" možda nikada neće biti pronađena.
I dok brodovi plove ka mestu nesreće, brazilsko vazduhoplovstvo pronašlo je još četiri velike mrlje od kerozina površini Atlantika u radijusu od oko dvadeset kilometara.
Avioni su kasno popodne po srednjoevropskom vremenu uočili i desetak metalnih predmeta prečnika oko 7 metara, koji su po svemu sudeći delovi "Erbasa A330".
Piloti, međutim, nisu uspeli da uoče čamce za spasavanje ni bilo kakav drugi znak koji bi naveo na zaključak da je neko od putnika ili članova posade preživeo.
Poteškoće u rasvetljavanju ove tragedije, specijalnim spasilačkim jedinicama ne samo da predstavlja dubina, već i ogromna površina Atlantika, s obzirom na to da je jedana od krhotina pronađena na oko 90 kilometara, od mesta za koje se sumnja da se nalazi "Er fransov" avion.
Ako ne budu nađeni preživeli, to bi mogla biti najgora nesreća koja se dogodila 'Er Fransu' u 75. godišnjoj istoriji.
Potraga teče u veoma teškim vremenskim uslovima, a zvaničnici Francuske i Brazila ranije su istakli da će pronalaženje ostataka aviona i crnih kutija biti veoma tešak zadatak, podjednako komplikovan kao i traganje za ostacima "Titanika".
Osim velike dubine mora, potragu otežavaju i snažne struje kao i činjenica da su delovi aviona raštrkani na prostoru od oko pet kilometara.
Kontraadmiral brazilske mornarice Domingoš Nogeira izjavio je da brodovi imaju svu potrebnu opremu za izvlačenje ostataka francuskog aviona iz mora, preneo je Bi-Bi-Si.
Drama na letu 447
Među mogućim uzrocima nesreće su udar groma, izuzetno snažne turbulencije i ulazak u olujnu tropsku zonu.
"Izgleda da je bilo oluje s grmljavinom, a takva oluja je nešto više od munja i gromova. Džinovski kumulonimbusi idu u visinu i do 12.000 metara, unutar njih se odvijaju snažne olujne aktivnosti, ekstremne turbulencije i grmljavina", rekao je Gaj Graton, stručnjak za vazduhoplovstvo na Univerzitetu Brunel, u Velikoj Britaniji.
Prema njegovim rečima, jedna od nepoznanica je to što iz aviona nije poslat signal za pomoć, što navodi na zaključak da se tragedija na letu 447 odigrala veoma brzo.
"Šta god da se dogodilo, moja pretpostavka je da se dogodilo isuviše brzo da bi bilo vremena čak i za SOS poziv. Ne verujem da je u pitanju nestanak struje zato što u avionu ima dovoljno sistema za podršku, dvostrukih generatora i rezervne radio-aparature".
Kapetan aviona je, pre nego što je izgubljen kontakt sa avionom, prijavio vrlo jake turbulencije.
"Iako se govori da je reč o problemu sa električnim instalacijama posle kojeg je izgubljena komunikacija sa letelicom, nemoguće je reći šta je uzrok nesreće. Avioni su napravljeni da izdrže jake turbulencije ili da ih zaobiću koristeći svoje radarske sisteme. Bilo bi veoma neobično da je avion pao samo zbog toga što ga je udario grom ili što je naišao na turbulenciju. Verovatno je tu bilo i nekih drugih faktora", rekao je inspektor avionskih nesreća Dejvid Gliv.
LET AF 447
Na letu francuskog avioprevoznika AF 447 koji je leteo iz Rio de Ženeira za Pariz, nalazila su se 228 putnika i članova posade.
31. maj
22:03 "Erbas A330-200" poleteo je sa aerodroma u Riju sa 218 putnika i 12 članova posade.
1. jun
01:48 Letelica "Er fransa" napustila je vazdušni prostor Brazila, krstareći na visini od 10670 metara, brzinom od 840 kilometara na čas.
02:00 Posada "Er Fransovog" aviona saopštila je da se kreće kroz oluju sa veoma jakim turbulencijama.
02:14 Letelica je poslala automatsku poruku u kojoj je saopštila da avion ima poteškoća sa električnom energijom. Poruka je bila regularno poslata, a samo nakon tri minuta izgubljen je svaki kontakt sa letelicom. Brazilske vazduhoplovne vlasti primile su poruku da u avionu nizak pritisak. Ni jedan poziv za pomoć nije poslat sa "Er Fransovog" aviona.
02:20 Kontrola vazdušnog saobraćaja očekuje vezu sa posadom letelice, ali ostaje bez povratnog odgovora. Nekoliko trenutaka kasnije, primljena je informacije iz vazdušnog prostora Senegala da je "Er Fransov" avion pao u Atlantik.
09:10 Planirano vreme da "Erbas A330-200" sa 228 putnika i članova posade.
(Izvor: Reuters)
