Izvor: Mondo, 31.Jul.2015, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Treba mi azil u Nemačkoj, poneo sam pare za auto"
Šef nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice Manfred Šmit izjavio je da ljudi sa Balkana u Nemačkoj traže azil prvenstveno zbog novca.
Foto: AP /Boris Grdanoski
On je najavio nove mere da se to spreči, uključujući zabranu ulaska u zemlje Šengena za one koji podnose neosnovane zahteve za azil.
Šmit, međutim, smatra da bi ponovno uvođenje viza bilo "zaista poslednje sredstvo".
Mesečno 143 evra
Šmit je >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << potvrdio da azilanti sa Balkana u Nemačku dolaze da bi dobijali od 143 evra mesečno po osobi. "Naš osnovni zadatak je da saslušamo tražioca azila, da čujemo priču o njegovom begu i situaciji u matičnoj zemlji i da tu priču ocenimo. U 99 odsto slučajeva čujemo: 'Došli smo da tražimo posao, da nam deca ovde idu u školu, jer je ovde bolja zdravstvena nega..." Prema njegovim rečima, ima i onih koji na saslušanju kažu: "ostavite me još samo četiri nedelje ovde, hoću da kupim auto, poneo sam i pare", ili žele da se zadrže u Nemačkoj pola godine kako bi prikupili dovoljno sredstava da u zemlji porekla od toga žive devet do 12 meseci.
"Trenutno u Saveznoj Republici Nemačkoj boravi oko 700.000 građana iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Albanije i Kosova koji imaju dozvolu boravka u EU ili Nemačkoj, koji ovde potpuno legalno žive i rade. Vraćanje viznog režima bi pogodilo i ljude koji iz tog regiona legalno dolaze u Nemačku i to ne bi bilo pravedno prema njima," rekao je Šmit u intervjuu Radiju Dojče vele.
Šmit kaže da broj došljaka predstavlja znatno iskušenje za nemačku vladu, a sto se posebno odnosi na priliv građana Kosova početkom godine i građana Albanije u ovom trenutku.
"Samo ove godine smo dobili 28.000 zahteva za azil iz Albanije. Takav razvoj nismo mogli da prognoziramo i veoma nas je iznenadio," rekao je Šmit nemačkom radiju.
Prema njegovim rečima, građani iz Srbije, Bosne i Makedonije koje su označene kao "sigurne zemlje" dobijaju zaštitu u 0,1 do 0,2 odsto slučajeva, dakle praktično nemaju izgleda na azil u Nemčkoj.
Isto se ove godine dešava i sa azilantima iz Kosova i Albanije: i tu je broj odobrenih zahteva praktično nula.
Šmit objašnjava da označavanje zemlje porekla "sigurnom" nije dovoljno već je potreban paket mera koji bi uključio skraćenje trajanja postupka odlučivanja o azilu.
"Zadržavanje u Nemačkoj ne sme više biti finansijski isplativo. Od avgusta, kada na snagu stupa novi zakon, mi ćemo kod očigledno neosnovanih zahteva za azil izricati zabranu ulaska i boravka u šengenskom prostoru. To će posebno pogoditi potražioce azila sa Balkana", naveo je Šmit.
Po njegovom mišljenju, ustanove za prijem izbeglica u nemačkim pokrajinama treba više da se koncentrišu da tim ljudima pomognu u naturi, a manje novcem i sve te mere daće efekta tek zajedno.
"Imamo već napredak što se tiče Srbije: u oktobru i novembru imali smo 3.000 do 3.600 zahteva za azil, sada imamo 1.700. Ali da, očekivali smo još veći efekat i zato ćemo posegnuti za daljim merama. Vi govorite o takozvanim 'ekonomskim izbeglicama'".
Na pitanje na osnovu čega onih jedan do dva promila ljudi ipak dobije azil, on je rekao da postoje različite forme azila, izbeglice, zatim subsidijarna zaštita - kada nekome u zemlji porekla preti smrtna kazna i postoji treća forma kada je neko teško bolestan i ne može biti adekvatno lečen u domovini.
"Takve ljude ne šaljemo nazad", rekao je Šmit, napominjući da sve drugo ne potpada pod Ženevsku konvenciju.
