Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Apr.2021, 12:43

Treba li član VSS da ostane funkcioner strukovnog udruženja?

Nakon formiranja novog saziva Visokog saveta sudstva (VSS) početkom meseca, čiji je izborni član i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Bjelogrlić, povela se polemika među sudijama da li među izbornim članovima VSS može biti i član ili funkcioner strukovnog udruženja sudija.

Sa jedne strane, Društvo sudija smatra da je članstvo u tom udruženju spojivo sa vršenjem funkcije člana VSS.

Za Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), međutim, samo članstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije sporno, ali smatraju da postoji nespojivost funkcije u organu strukovnog udruženja i člana VSS.

UST je zbog toga pozvalo sudiju Bjelogrlić da bez odlaganja podnese ostavku na mesto Predsednika Društva sudija Srbije, jer bi jedino tako pokazala da će biti istinski predstavnik svih sudija u VSS, te da mandat neće iskoristiti za favorizovanje članova strukovnog udruženja kojim rukovodi.

VSS je najviši sudski organ, koji predlaže prvi izbor sudija i bira sudije u više sudove, obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova.

UST podseća da je ono jedino strukovno udruženje koje je u statut unelo odredbu o nespojivosti funkcija, kojom je propisano da svakom članu organa udruženja prestaje funkcija u organu udruženja izborom za člana pravosudnog saveta.

To je propisano, upravo kako najviši funkcioneri udruženja u slučaju izbora u pravosudne savete ne bi imali čak ni moralnu dilemu kada odlučuju o članovima svog udruženja.

Druga strukovna udruženja, kako navodi UST, beže od toga, te postoji sumnja da nisu spremna da se odreknu svojih funkcionera u slučaju da budu birani u pravosudne savete, od kojih se očekuje da se prevashodno staraju o interesima svojih članova, iako su izabrani da predstavljaju čitavu struku.

Sa druge strane, Društvo sudija je na stanovištu da nema smetnji da njihov lider bude član V S S , pre svega jer ne postoji zakonska zabrana članstva u strukovnim udruženjima.

"Naprotiv i prema Ustavu Republike Srbije, Zakonu o sudijama, Etičkom kodeksu, kao i međunarodnim standardima sudijama se garantuje pravo na slobodu udruživanja i strukovnog delovanja u cilju zaštite nezavisnosti i podizanja ugleda sudijske profesije", navodi se, pored ostalog, u autorskom tekstu članica Društva sudija Renate Pavešković i Nade Đorđević napisanom u listu "Danas".

One su podsetile da su i u prethodnim sazivima Visokog saveta sudstva funkciju izbornih članova vršili članovi Društva sudija, konkretno u prethodnom sazivu tri člana, među kojima je bio i sudija Dragomir Milojević, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ujedno predsednik Visokog saveta sudstva.

Napominju da se nikada njihovo članstvo u profesionalnom udruženju nije postavilo kao sporno.

Kao treći razlog u prilog svom stavu navode da je Dragana Bjelogrlić u svojoj radnoj biografiji, koja je dostavljena Visokom savetu uz kandidacionu prijavu i javno objavljena na sajtu tog saveta, kao i u toku kampanje, biračkom telu ukazala na svoje članstvo od 2001. i funkciju predsednika Društva sudija od 2019. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...