Izvor: RTS, 11.Nov.2015, 05:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li Srbiji preferencijalni glas?
Zna se da u Hrvatskoj vlast zavisi od Mosta. Hoće li se i kome prikloniti znaće se za dva dana. Manje se, međutim, govorilo o tome da su komšije prvi put imale pravo na preferencijalni glas. To znači da su pored glasanja za listu, mogli da odaberu i omiljenog kandidata. Šta je novi način glasanja promenio u Hrvatskoj i da li bi se mogao preslikati u Srbiji?
Ogroman glasački list, sa nepreglednim spiskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kandidata, ali hrvatski birači su sve dobro videli – dve trećine njih iskoristilo je preferencijalni glas.
Nekima su time i poremetili planove, poput HNS-a, koji je svoju najpopularniju ministarku stavio na osmo mesto liste, sa kojeg bi teško ušla u parlament.
"Dobila je preferencijalnim glasovima, u najtežoj jedinici, 10 odsto i ušla je u Sabor. Znači, izbacila je nekog ko nije uradio ništa", kaže analitičar iz Hrvatske Krešimir Macan.
Ovakvim glasanjem, i onaj koji je poslednji na listi može u parlament. Jer, redosled ne određuje stranka već birači. To priželjkuju i naši parlamentarci – proporcionalni sistem je zreo, kažu, za promenu.
"To znači da bi građani na izborima imali na svom glasačkom listiću priliku da zaokruže ime i prezime kandidata pored koga bi stajala i odrednica političke partije", objašnjava Dijana Vukomanović iz SPS-a.
I Momo Čolaković iz PUPS-a kaže da je stav njegove partije da mora doći do promene.
Aleksandra Jerkov iz DS-a ističe da niko od poslanika u Skupštini nije tu zato što je neko glasao za njega, nego zato "što je bio na nekakvom prolaznom mestu".
Marko Đurišić iz SDS-a navodi da je potrebno da poslanici budu svesni da odgovaraju građanima a ne rukovodstvima svojih stranaka.
O promeni izbornog sistema, u Srbiji se govori decenijama. Dalje se nije stiglo. I nedavno formirana akciona grupa u parlamentu zastala je posle četiri javna slušanja. Na njima, većina stranaka se izjasnila, ne i najveća.
Naprednjaci ni danas nisu želeli da saopšte za kakav izborni sistem se zalažu. Stručnjaci preporučuju primer iz susedstva.
"Pre svega, trebalo bi da promenimo jednu izbornu jedinicu i da uvedemo više, jer u slučaju da primenimo preferencijalno glasanje samo sa jednom izbornom jedinicom, birač bi se našao sa velikim čaršavom, sa 250 imena, pa ne bi mogao da izabere u toj šumi kandidata za koga treba da glasa", kaže profesor FPN-a Milan Jovanović.
O manama sadašnjeg sistema sa zaključanim listama – najviše govori podatak da se u poslednjih 20 godina u Skupštini nije čuo glas predstavnika stotinu opština u Srbiji, tačnije glas milion i po građana. A Skupština je dom svih građana.
