Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se partner
Sada kad je novi ustav usvojen, postaje jasnije pod kojim uslovima se mogu održati prevremeni izbori u Srbiji. Odgovor na ovo pitanje zavisi od dva separatna činioca. Jedan je odluka Demokratske stranke Srbije u pogledu toga s kim će praviti narednu vladu. Drugi je rešenje statusa Kosova.
Razmotrimo najpre prvi činilac. DSS je jedini sigurni kandidat u narednoj vladi, jer ima najveći koalicioni potencijal. Tome je u velikoj meri doprineo i tek usvojeni Ustav Srbije koji je DSS-u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorio veći manevarski prostor od onog koji je ova stranka imala pre nego što je ustav usvojen. Ustav je, u sadržajnom smislu, obavezao stranke koje su ga podržale da prihvate dijametralno suprotne političke platforme. Prostora ima za jednu reformsku politiku kakvu su vodile postmiloševićevske vlade od 2000. godine, ali i za jednu konzervativnu i populističku politiku kakvu je Vlada Srbije vodila dok je bila pod Miloševićem. DSS sada ima poziciju "srednjeg igrača" koji može da se šeta od jedne do druge strane, spuštajući tako u narednoj vladi cenu koalicionim partnerima i dižući sopstvenu.
Pređimo sada na drugi faktor – odluka o finalnom statusu Kosova. Vreme kada će biti saopšteno rešenje kosovskog statusa ima presudan uticaj na vreme zakazivanja izbora i odluku DSS o tome s kime će ići u koaliciju. Jer, sa jedne strane, odluka DSS o koalicionom partneru svakako će zavisiti od toga ko će u narednoj vladi tražiti manje. Ali, sa druge strane, uslov da bi takva strategija DSS bila moguća, zavisi od toga kada će biti saopšteno rešenja statusa Kosova.
Pretpostavimo da je saopšteno rešenje statusa Kosova u suštini neprihvatljivo za Srbiju. To rešenje može da radikalizuje javno mnjenje i stvori užarenu političku atmosferu u kojoj dobro prolazi jaka nacionalistička retorika i stranke koje počivaju na politici prijatelj-neprijatelj. Ako DSS želi koaliciju sa radikalima, naredni izbori bi trebalo da se održe što kasnije. Radikali to znaju. Zato i traže parlamentarne izbore (bez predsedničkih) u martu 2007. godine. Izvesnije je da će rešenje za status Kosova biti saopšteno tada, pre nego do kraja 2006. godine. Održavanje izbora u atmosferi u kojoj dominira pitanje Kosova, svakako bi išlo naruku SRS i DSS koji bi, s obzirom na to da se dobro razumeju u problematiku kosovskog pitanja, i s obzirom na to da imaju najviše kredibiliteta da se bave Kosovom, dobili najviše glasova. Izbori bi tada gurnuli DSS i SRS jedno drugom u zagrljaj.
Za razliku od toga, ako DSS bude procenio da mu se koalicija sa DS isplati više, on takođe mora i da se pobrine za to da se u tom slučaju izbori održe pre nego što Ahtisari saopšti rešenje za status Kosova. Tada bi Kosovo bilo samo jedna od dominantnih tema na izborima, a uz nju bi se još najviše raspravljalo o evropskoj budućnosti Srbije. Tu demokrati imaju ubedljivije argumente i veći kredibilitet od radikala. Zato i traže predsedničke i parlamentarne izbore što pre.
Vlada koju bi činili DSS i DS imala bi drugačiji pristup rešenju kosovskog problema. S obzirom na to da bi rešenje bilo saopšteno nakon izbora, nova vlada bi bila na suvom (jer se pitanje izbora više ne bi postavljalo u naredne tri-četiri godine), te bi tako povodom odluke o statusu Kosova mogla da uradi isto što je uradila kada je proglašeno osamostaljenje Crne Gore – da ga prihvati. Novi ustav tome neće biti prepreka, jer jedna od njegovih karakteristika je dvosmislen status Kosova koji otvara prostor za oprečna tumačenja. Naime, sa jedne strane, u ustavu se eksplicitno kaže da je Kosovo deo Srbije i da unutar Srbije ima suštinsku autonomiju. Ipak, kada se pažljivije pročita tekst, vidi se da on ne poznaje suštinski koncept autonomije za pokrajine.
Kako vidimo, pozicije DS i SRS u vezi sa novim izborima se znaju. Jedino se još ne izjašnjava DSS. Razlog je, međutim, poznat: ta stranka još uvek nije odlučila s kim bi u koaliciju. Čini se da je za sada ta stranka bliža DS-u, ali da želi da dodatno potkopa njenu pregovaračku poziciju tako što će razdvojiti parlamentarne i predsedničke izbore i tako umanjiti šanse DS-u da rezultat na parlamentarnim izborima ojača dobrim rezultatom Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Boris Tadić, razume se, može da podnese ostavku kako bi izazvao prevremene predsedničke izbore, odneo pobedu i time postigao efekat na parlamentarne izbore. Ko prihvati da dobar predsednički rezultat daje vetar u leđa rezultatu na parlamentarnim izborima, taj može lako da uvidi kako se taj efekat još bolje postiže kada se parlamentarni izbori održe nakon predsedničkih. (DOS je, na primer, u decembru 2000. god. ostvario bolji rezultat nego u septembru 2000, iako predsedničkih izbora u decembru nije bilo. Razlog za dobar uspeh DOS u decembru je pobeda Vojislava Koštunice u septembru.) U svakom slučaju, da bi DSS donela odluku što pre, možda bi bilo krajnje vreme da potencijalni koalicioni partneri počnu da postavljaju svoje uslove da bi DSS mogla da se odluči.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Dušan Pavlović
[objavljeno: 08.11.2006.]
