Izvor: Blic, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži blago za turiste
Traži blago za turiste
MAJDANPEK - Nebojša Trailović Perica (51), poslednji ispirač zlata u Majdanpeku, istovremeno i turistički radnik u Turističkoj organizaciji opštine, ima pune ruke posla. Brojniji posetioci Rajkove pećine i Majdanpeka često požele da vide drevni običaj ispiranja zlata i to na mestu gde se krio hajduk Rajko. Na reci, koja ističe iz pećine za koju se veruje da je hajduku služila i kao trezor, Perica stupa na scenu i pokazuje veštinu ispiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zlata.
U Evropi se samo još u Švedskoj i uz zlatonosni Pek turistima demonstrira taj drevni običaj:
- Rođen sam kraj Peka, a zanat sam ispekao u dalekoj Australiji gde sam živeo 11 godina i gde sam punih pet godina, u Nord Kvinslendu, na reci Palma Riva, radio kao ispirač zlata i to u vreme kada je tamo vladala zlatna groznica - priča Trailović.
Ispirači zlata su nekad živeli nomadskim životom. Tokom jeseni i proleća budno su pratili izlivanja reke, a od juna sa porodicama su kretali na posao i svoj život organizovali uz reku - pričao nam ovaj ispirač zlata objašnjavajući da su sve pritoke Peka zlatonosne.
Za razliku od Australije, gde ima grumenja, u Peku se nalaze samo prah i ljuspice zlata. To je mukotrpan posao jer se zlatonosni trag često nalazi ispod četiri pa i osam metara nanosa peska i šljunka.
- Alatka drveni ispitak je uzdanica ispirača. Dobro oko i osećaj za zlato se podrazumevaju. Materijal koji se zahvati iz vode ispirač protresa sve dok ne zablista zlato koje kao najteže ostane u posudi - objašnjava Perica.
Trailović želi da se što pre realizuje plan Turističke organizacije o podizanju kampa u kome bi se organizovala obuka za ispiranje zlata i gde bi se uz pritoke Peka, Grabovu ili Todorovu reku, iznajmljivala oprema, prodavali suveniri.
U Majdanpeku se ispiranjem zlata, i to samo u turističke svrhe, bavi Perica i niko više. U opštini Kučevo, kod Neresnice, radi par ispirača i ako se ništa ne promeni za koju godinu, o ispiranju zlata moglo bi se govoriti kao još jednom zanatu koji je izgubio bitku sa vremenom.
S. Vukašinović
