Izvor: B92, 02.Apr.2015, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže oslobađanje Jurišića
Odbrana Ilije Jurišića zatražila je oslobađanje optužbi da je kao ratni starešina policije BiH naredio napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992.
Zatraženo je da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu kojom je osuđen na 12 godina zatvora.
Javnoj sednici na kojoj su razmatrane žalbe u Apelacionom sudu, prisustvovao je i Jurišić, koji inače živi u Tuzli.
On se optužnicom tereti da je izvršio ratni zločin - upotreba nedozvoljenih sredstava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbe.
Ova osporena presuda iz februara 2013. godine je Jurišiću druga prvostepena presuda, jer mu je prvu kojom je bio osuđen na istu kaznu od 12 godina zatvora 2010. ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi pred potpuno novim sudskim većem.
Apelacioni sud sada treba da donese pravosnažnu presudu. Može da potvrdi prvostepenu, da je preinači ili da otvori glavni pretres i sam izvede ključne dokaze, a potom donese presudu.
Tužilaštvo za ratne zločine tereti Jurišića da je suprotno dogovoru o mirnom povlačenju između SRJ i BIH kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine.
Tom prilikom je, kako se sumnja, izgovorio reči "na vatru odgovori vatrom".
Naredbu je primio od nadređenog Mehe Bajrića. Muslimansko-hrvatske jedinice Teritorijalne odbrane uz pripadnike paravojne jedinice Zelene beretke pucali su najpre na vozače, pa na vojnike koji nisu bili spremni za borbu i nisu imali oružje uz sebe da bi mogli da se odbrane.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
Jurišić je negirao krivicu ističući da mu je "savest mirna i obraz čist".
Pored ostalog, u svojoj odbrani je naveo da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke.
Bio uhapšen 14. maja 2007. godine na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", po međunarodnoj poternici. Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo je predmet od Vojnog tužilaštva u Beogradu, 2004. godine.
