Izvor: Blic, 17.Jul.2014, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže milione, dobijaju i po 500 puta manje
Donošenje Zakona o rehabilitaciji na osnovu koga država isplaćuje materijalnu i nematerijalnu štetu političkim zatvorenicima (preovlađuju stradalnici na Golom otoku i Svetom Grguru) otvorilo je procese u kojima borbu sa državom vode preživeli, ali i njihova rodbina i naslednici. Neki su rešeni sporazumom gde su oštećeni prihvatili ponuđeni iznos odštete od strane Komisije za rehabilitaciono obeštećenje, ali najveći broj na to nije pristao i pravdu je potražio na sudu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Goli otok, ostaci zloglasnog logora
- Zahtev za obeštećenje je podnelo njih 1.100, a tužbe je podnelo 420. Na osnovu tih tužbi imamo oko 80 presuda Viših sudova i preko 40 presuđenih obeštećenja, a dobijene sume su tek jedan do pet odsto zahtevanih iznosa. Imamo obrazložene i argumentovane presude Viših sudova koje Apelacioni sudovi prekrajaju i donose šablonska rešenja koja predviđaju i do 500 odsto manju isplatu odštete od one koju je dosudio Viši sud - kaže Zoran Ašanin predsednik Udruženja Golootočana, kome je sedmoro ljudi iz familije bilo na Golom otoku, a dvoje tamo ostavilo živote.
Ašanin navodi primer da je Viši sud odredio odštetu od 11,5 miliona dinara, a Apelacioni je smanjio na 2,5 miliona, dok su presudu od milion dinara smanjili na 200.000 dinara. Inače, mi nemamo manji odštetni zahtev od 20 miliona dinara, a u proseku se traži 30 miliona.
Najveće obeštećenje dva miliona za osam godina logora
Međutim, država je na ime naknade nematerijalne štete u predlogu sporazuma za jedan dan proveden na Golom otoku i Svetom Grguru predložila 700 dinara, dok je za one koji su izdržavali kazne po zatvorima u Srbiji predložila 500 dinara po danu.
I prema podacima Ministarstva pravde do 31.12 2013. godine od strane onih koji su kaznu izdržavali na Golom otoku podneta su 103 zahteva za obeštećenje i potpisano je 77 sporazuma, a nova Komisija za rehabilitaciono obeštećenje formirana u martu ove godine do sada je razmotrila i donela odluke u 67 predmeta, od kojih su njih 34 Golootočani. Najveći pojedinačni iznos koji je po ovom osnovu isplaćen iznosi 2.044.000 dinara i dosuđen je osuđeniku koji je na Golom otoku proveo osam godina (2.920 dana ).
“U do sada podnetim zahtevima za rehabilitaciono obeštećenje, kao i u tužbama, često se potražuju enormni iznosi na ime naknade materijalne i nematerijalne štete, a često vrste naknade nisu u direktnoj vezi sa štetnim događajem ili smrt lica lišenog slobode je nastala nezavisno od radnji sudskog ili administrativnog organa. Novčana nagrada mora biti pravična, a to zavisi od okolnosti slučaja, značaja povređenog dobra, trajanja intenziteta bolova i straha, a treba voditi računa o cilju kome služi naknada , ali i o ekonomskoj moći Republike Srbije”, rečeno nam je u Ministarstvu pravde.
Siromašna država-male odštete
Upravo je ta ekonomska (ne)moć jedan od ključnih razloga za razvlačenje ovih postupaka i uvredljivo mali iznos odšteta, mišljenja je Jovica Trkulja, profesor beogradskog Pravnog fakulteta.
- Sve zemlje u tranziciji, uključujući i Sloveniju i Hrvatsku koje su takođe susrele sa ovim problemom, imaju ekonomske probleme i ovo im nije prioritet. Zato su predviđene ovako mala obeštećenja koja su daleko od adekvatnih naknada! - kaže Trkulja.
Prvi Zakon o rehabilitaciji školski primer skandala
Prvi Zakon o rehabilitaciji iz 2006. nije predvideo obeštećenja za rehabilitovane i ta nepravda je ispravljena tek pet godina kasnije kad su doneti novi Zakon o rehabilitaciji i Zakon o restituciji.
- Zakon iz 2006. godine je samo poslužio vlastima da pokažu kako su presude, odluke i rešenja kojima su ti ljudi kažnjavani doneti iz ideoloških i političkih razloga i da su pravno ništavne. Taj akt pokazujemo studentima kao primer skandaloznog zakona - kaže Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta.
Najčitanije SADA:
