Izvor: Blic, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže da letimo kroz crveno
Traže da letimo kroz crveno
KRAGUJEVAC - Kad dnevna gužva i vreva potpuno utihnu i spusti se letnja noć, tek tada se vidi da je Kragujevac prepun taksista. Ima ih na stotine. Vožnja je jeftina: za 100 dinara se stiže bez problema u svaki deo grada.
Naslonjen na svoju staru 'ladu specijal', na stajalištu kod autobuske i železničke stanice, mušterije čeka Saša Nikić, jedan od najstarijih taksista.
- Vozim 30 godina i već sam umoran od svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer se više ne zna nikakav red. Izbegavam da radim noću. Ima svakakvih, pijanih, drogiranih, onih koji nemaju da plate... Ja im onda uzmem ličnu kartu i kažem da ću da im vratim kada donesu pare. Ali, ni to više ne pali - kod kuće imam kolekciju tuđih dokumenata, mogu da napravim izložbu...
Dok on priča, njegov kolega taksista, lekar po obrazovanju, prima putnike, stavlja njihove torbe u gepek i odlazi.
- Skoro sam imao vožnju do Stare kolonije. Četvorica sela, putovala, a na semaforu, posle pet kilometara, istrčaše iz auta... Pobegoše, da ne plate... Ja obrnem kola i vidim ih kako ulaze u jedno dvorište. Izađem i pojurim ih, ali vraga... Bio je mrak, pa sam se sapleo o neku žicu, i uletim u kokošinjac... Krene krečanje, leti perje, a komšiluk izaš’o, pali svetlo, misli da kradem piliće... Haos iz čista mira... Toga preko glave...
Počinjemo razgovor sa Nevenom Milanovićem. Sredovečan čovek, bivši oficir, a poslednjih šest godina taksista. Pali taksimetar, pa cigaretu...
- Malopre sam vozio iz Bresnice ženu do bolnice. Dobila je trudove, počeo porođaj. Šta ću, oborio sam sedište, i pravac porodilište. Te vožnje ne naplaćujemo. Noć je čudna za vožnju. Putnici su često pripiti, ne znaju ni gde su ni kuda idu. Prošlog vikenda mi je devojka zaspala na zadnjem sedištu. Stignem na adresu, stanem, a ona hrče. Morao sam da je budim i vodim do kuće, da ne padne.
Dok skreće preko mosta, Neven pali radio. Bira muziku, pogađa ukus putnika iz prve. Kaže da zna ko šta voli, prema godištu, odelu, mestu gde ide...
- Pre neki dan dobijem poziv iz Stanova. Devojka pita da li može da poveze svoju kucu kod veterinara. Volim životinje, pa pristanem. A onda na zadnje sedište uleti doga. Velika kao tele. Jedva se smestila. Pa jedan drugi slučaj: zaustavio me mladić i traži da mu pomognem da nađemo njegov auto. Parkirao ga negde pa zaboravio gde. Kružili smo gradom par sati i pronašli ga. Neki roditelji nas taksiste angažuju da im redovno vozimo decu do škole i nazad, i da ostanemo u kolima sve dok ne vidimo da su stvarno otišla na časove. Često idemo i u kupovinu, raznosimo namirnice po kućama, sve po želji. Raznosimo i pice i hamburgere, piće...
- Jutro je najgore i to oko pola sedam. Kasne na posao, pa su svi nervozni. Traže da letimo, da prolazimo kroz crveno... Prava histerija! A kada se vraćaju s posla, ćute, ne progovaraju. A posle utakmica svi polude. Traže da ih vozim na vratima, na haubi ili na krovu kroz grad. I to se mora preživeti.
Nebojša Radišić
