Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzicioni ludisti
Kada je Vera Radovanović, čistačica "Stefila", valjevske kompanije za proizvodnju nameštaja i kartonske ambalaže, kamionom došla da odveze platu mnogi koji su za to čuli krstili su se i levom i desnom rukom. Jedino 640 njenih fabričkih kolega nije bilo iznenađeno tim postupkom, znali su da ona to čini uz izvršno sudsko rešenje koje je dobila po osnovu tužbe za neizmirene plate. Crkavicu nije primila više od dve godine.
U "fap", doduše bez prikolice, Vera je uz pomoć vozača više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od dva sata tovarila "platne koverte" u vidu nedovršenih fotelja, stolica i pokojeg ormara. Kupila je trunje, jer se pre nje na isti način naplatilo skoro 80 odsto zaposlenih, a to ovih dana čini njih još nekoliko. Objašnjavala je da nije okasnila, već da se po sistematizaciji radnih mesta takozvani pomoćni radnici nalaze na repu svih lista i prioriteta.
Među prvima na "brodu koji je počeo da tone" za plenidbom su posegli bivši direktori i njihovi najbliži saradnici. Najpre je opustošen vozni park sa autobusom za prevoz radnika, službenim automobilima i nekoliko kamiona posle čega je usledio juriš na skupocene mašine. Jedan od direktora, valjda zbog visine plate, iz fabričkog kruga je isterao čak 11 mašina.
I dok je ova hajdučija, koja neodoljivo podseća na ludistički pokret u Engleskoj, kada su pre nešto više od dva veka nezadovoljni radnici lomili mašine, kulminirala, država i njene nadležne institucije bili su posmatrači. Kao da su zaboravili kakav je redosled poteza u ovakvim situacijama. Ko se prvi namiruje, a kako ostali. Zadovoljstvo jedino nisu mogli da prikriju advokati, veštaci, procenitelji i prodavci sudskih taksa.
Zanimljivo je da su na opasnost od ovakvog ponašanja upozoravali obični radnici, majstori i pokoji poslovođa. Govorili su da će im se sve vratiti poput bumeranga. Predlagali su, što niko nije hteo da čuje, da se namirenja po sudskim rešenjima vrše od prodaje lokala i salona, a ne odnošenjem osnovnih sredstava. I bumerang koji je od 2002. godine vitlao između sitnih materijalnih zadovoljenja, iščekivanja i verovanja da će na kraju, ipak, sve to neko "pozlatiti", ovih dana je većinu zaposlenih udario direktno u čelo.
Država je najavila da će pre uvođenja stečaja obezbediti novac za otpremnine, ali na njih ne mogu da računaju radnici koji su plenili mašine, odnosno tužili fabriku. "Stefilovi" tranzicioni "ludisti" koji su na tone teške "koverte" u međuvremenu prodavali u bescenje žestoko su se pobunili što će biti izuzeti iz ovog paketa, ozbiljno dovodeći u pitanje sprovođenje socijalnog programa koji bi trebalo da obuhvati 168 radnika.
Ko se u ovoj neveseloj i neprijatnoj situaciji u valjevskom "Stefilu" "posipao pepelom" dovodeći radnike u veliko iskušenje nije teško pretpostaviti. Potencijalni kupci posle svega fabriku obilaze u širokom luku. Ne zbog opustošenih hala koliko zbog stečenog "imidža" koji nije nimalo zgodan. Ako je za utehu jedino bi filozofi na sve kazali: da je svako vreme i društvo sa greškama bolje od onog koje ga nema. I dodali: da je budućnost ukidanje grešaka. Ako je za utehu!
[objavljeno: 09/10/2007]
