Izvor: RTS, 05.Apr.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transplantacija - život ili smrt
U Srbiji na bubreg čeka više od hiljadu obolelih, na jetru 50, a na novo srce 30 osoba. Transplantacija znači život ili smrt za teško obolele. Potreban veći broj davalaca organa u svrhe kadaverične transplantacije.
U Srbiji, na zdrav bubreg čeka više od hiljadu obolelih, uglavnom mladih i radno sposobnih ljudi, na jetru 50, a na novo srce 30 osoba. Dok bubrežni bolesnici mogu da prežive zahvaljujući dijalizi, za one sa teško bolesnim srcem, jetrom, plućima, transplantacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << znači život ili smrt.
Svi koji žele da daruju organe posle smrti i tako nekome poklone novi život, mogu da se jave Donorskom centru u Novom Sadu na broj telefona 021 520 141, Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu na broj telefona 011 367 07 84, i Kliničkom centru u Nišu na broj telefona 018 231 057 i 018 530 856.
Broj pacijenata, koji i po nekoliko godina čekaju na transplantaciju, moguće je smanjiti boljom organizacijom zdravstvenog sistema i usvajanjem neophodnih zakona.
Najvažnije je povećati broj potencijalnih davalaca organa i razviti program tzv. kadaverične transplantacije.
Oni koji su osetili šta znači neizvesna borba za život, ali su zahvaljujući drugima uspeli da započnu novi život, posle svega imaju jednu poruku: Potrebno je da bude više onih koji su odlučili da zaveštaju organe.
Goran Kozić, čovek koji živi sa novom jetrom kaže da je doniranje organa plemeniti čin.
"To nije ništa strašno, to je, pre svega, produžetak sopstvenog života u trenutku kada vaš mozak prestane da funkcioniše, kada vaši organi mogu da se iskoriste, da taj život nastavi da traje, da se vatra ne ugasi..." objašnjava Kozić
Pravoslavna i Rimokatolička crkva, kao i tradicionalne crkve reformacije, na isti način vrednuju i posmatraju transplantaciju.
Sa hrišćanskim gledištima, po tom pitanju podudaraju se i gledišta judaizma i islama.
"To je stvar vremena i prakse, i prihvatanja, da to narod uzme u svoj mentalitet i da u mentalitetu njegovom ima svoje mesto, a ne da mu bude nametnuto, natureno", kaže profesor Dimitrije Kalezić.
Program transplantacije u Srbiji još nije zaživeo na pravi način. Iako lekari poručuju da su veće šanse da nam zatreba organ, nego da budemo donori, ne želimo da razmišljamo o bolesti, smrti, a postoji i strah od zloupotreba.
Doktor Božina Radević, hirurg kaže da nema pravljenja razlika kod bolesnika.
"Daćemo organ onome kome je zaista u tom momentu najviše potreban, i istovremeno organ koji će biti najbolje iskorišćen". naglašava Radević.
