Izvor: RTS, 21.Mar.2013, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Transparentnost Srbija" o nacrtu Zakona o medijima
Povodom nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, Transparentnost Srbija uputila resornom ministarstvu svoje primedbe i predloge. Najznačajnije sugestije odnose se na transparentnost vlasništva u medijima.
Nevladina organizacija "Transparentnost Srbija" uputila je Ministarstvu kulture i informisanja primedbe i predloge povodom nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, među kojima su najznačajnije sugestije koje se odnose na transparentnost vlasništva u medijima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Transparentnost Srbija" smatra da bi odredbe o javnosti medijskog vlasništva trebalo izmeniti i propisati obavezu objavljivanja drugih podataka o mogućim uticajima na uređivačku politiku, u skladu sa još uvek važećom Medijskom strategijom i Strategijom za borbu protiv korupcije.
Ta nevladina organizacija konstatuje da odredbe postojećeg nacrta zakona, koji je u postupku donošenja, mogu da obezbede javnosti lakši pristup nekim informacijama koje su od značaja za sticanje utiska o mogućim uticajima na uređivačku politiku medija, a koji proizlaze iz vlasništva u medijima ili finansiranja medija.
To su, pre svega, obaveze iz člana 38. stav 5. i 6. nacrta, koje će omogućiti jasan uvid u podatke o tome koji obim pomoći ili prihoda medijske kuće ostvaruju od organa vlasti po raznim osnovama (subvencije, projektno finansiranje, oglašavanje itd.).
Nacrt, takođe, predviđa obavezu da se odbije registracija medija u čijoj vlasničkoj strukturi učestvuje i firma kojoj nije moguće sa sigurnošću odrediti krajnje vlasnike - fizička lica (npr. u slučaju ofšor kompanija).
"Transparentnost Srbija", međutim, upozorava da suprotno državnoj Medijskoj strategiji iz 2011. godine, ali i koalicionom sporazumu stranaka vladajuće koalicije, ovaj nacrt ne obezbeđuje javnost podataka o licima koja imaju manje od 10 odsto neposrednih upravljačkih prava ili manje od 50 odsto posrednih upravljačkih prava.
Drugi i još veći problem, kako se dodaje, jeste to što zakon ne bi obezbedio javnost drugih podataka koji mogu biti značajni građanima da procene druge moguće vidove uticaja na uređivačku politiku, što je bilo predviđeno Medijskom strategijom a navodi se i kao jedan od problema u izveštaju Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.
Naime, firma koja osniva medij, može biti osnovana sa veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica, ali na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavaci.
O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti značajniji od samog vlasništva, nacrt zakona uopšte ne govori, što je po shvatanju Transparentnosti Srbija neprihvatljivo.
Ta organizacija je, takođe, predložila, kako se navodi u njenom saopštenju, preciziranje normi koje se odnose na projektno finansiranje medija iz budžeta.
