Izvor: Blic, 14.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragovi u snegu
Stare poslovice poput one „ne pada sneg da pokrije breg…“ mogu da budu sasvim tačne, pogotovo ako ih shvatite pomalo metaforično. Naročito drugi deo citirane poslovice, o tragovima zverki. Postoje, međutim, i stare i nove izreke.
Ona o snegu koji nas je iznenadio u januaru ili februaru skoro da je postala poslovicom, a pljuvanje komunalnih službi pogotovo je poslovično. Onda njihovi predstavnici idu na razne televizije da se, uspešno ili ne, pravdaju i objašnjavaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tačno je da komunalci i putari umeju da brljaju, ali je takođe tačno da su, kada sneg veje a duva jak vetar, oni prilično nemoćni. Ponekad pred Prirodom ljudski trud i tehnologija zakažu. Tako dođe do kolapsa i na nemačkim autoputevima, a zimske službe u Vašingtonu kapituliraju, pa svoju mehanizaciju parkiraju pored puta. Ima tu protestantske racionalnosti, u toj spremnosti da se prizna poraz koji se ustinu desio. Nema više smisla trošiti znoj i novac, čekajmo bolji čas. Sumnjam da bi se kod nas iko usudio na tako šta: grtalice bi se vozale gore-dole u okviru sasvim neracionalnog političkog šoua.
To jeste suština priče sa snegom – i ne samo sa snegom. Ljudi se trude da sopstveni život kako-tako urede i da steknu makar iluziju kontrole nad njim. A onda iskrsne nešto i sav trud i sve iluzije odu k vragu. Pada sneg.
Deca mu se uglavnom raduju, ona u toj igri kontrole i moći (još) ne učestvuju, a odrasli su mahom ozbiljni i zabrinuti. Doduše, sreo sam taksistu koji se snegu radovao – ne toliko zato što će imati više posla, jer može, sa malo sopstvene i tuđe neopreznosti, lako imati i više štete. Čovek se radovao snegu, jednostavno. Kada je već hladno, neka se i beli, reče.
Drugi, većina nas nesposobnih da se pomirimo sa poremećajima sopstvenih životnih planova i ambicija, tragaju za krivcima i – to je vrsta potrage koja uvek daje rezultate – nalaze ih u komunalnim službama, nesposobnim gradonačelnicima, klimatskim promenama izazvanim pohlepom (naravno, nekog drugog).
A sneg pada, nimalo ne vodeći računa o našim pričama o njemu. Ili ne pada. Ne znam da li bi oni u Vankuveru, što spremaju Zimsku olimpijadu, želeli mećavu poput one vašingtonske ili one naše od pre neku noć, ali je sigurno da vape za makar malo snega.
Kojeg uporno nema, jer ni sneg ni svet ne postoje samo zbog nas, naših snova i želja ili pohlepa.
