Izvor: RTS, 01.Maj.2014, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragom vesti do romana
Kako izgleda kada novinar piše roman. Uzme neki stvaran događaj, istraži ga i onda u njega ubaci dodatnu radnju, recimo ljubavnu priču. Tako je nastala knjiga "Brodolom" Vlade Arsića.
Brod je potonuo na ušću Save u Dunav. Prema prvim podacima, više od sto trideset ljudi je nastradalo, a preživelo tek dvadeset. Devetog septembra 1952. godine kada se ta strašna tragedija dogodila, vest o njoj nije mogla da se pročita na naslovnim stranama dnevnih novina tadašnje Jugoslavije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Autor romana "Brodolom" Vlada Arsić objašnjava zašto zemlja od tada 20 miliona ljudi gotovo da nije čula za ovu tragediju.
"Možda nije ni čudo, zato što je 9. septembra bio jubilej velike nepotopive ratne mornarice na kojoj je prisustvovao i drug Tito, pa je verovatno bilo nezgodno da se na naslovnoj strani pojave dve tako kontroverzne informacije", kaže autor romana.
Kada se novinarsko istraživanje pretoči u roman, onda on obiluje stvarnim podacima i sećanjima. Ipak, nije išlo glatko.
"Za mene je nazanimljivije bilo da se tragedije mnogi ne sećaju uključujući čak i savremenike koji su tada živeli u Beogradu. Oni se te nesreće uopšte ne sećaju ili se sećaju kroz maglu", navodi Arsić.
Kaže da je najviše pojedinosti o priči našao u arhivama Politike i Borbe i od nekoliko preživelih ljudi koji se tog događaja sećaju kao nešto najstrašnije što su ikad doživeli u životu.
"O tragediji broda Niš se dugo govorilo kao o beogradskom Titaniku, možda je to malo pretenciozno s obzirom na to da je bio stostruko veći nego brod Niš, ali ako se ima u vidu da je na Nišu stradalo svega desetak puta manje žrtava onda možemo da zamislimo tragediju koja je tada zahvatila Beograd, Zemun, pa i celu Srbiju", kaže Arsić.
Roman o ovoj tragediji isprepletan ličnom emotivnom dramom politički zavađenih porodica i neočekivanim zapletom, autor opisuje kroz likove Oznaške i četničke porodice čija se deca uprkos mržnji očeva vole.
"Ja sam želeo da na primeru najtragičnije figure od svih nastradalih, od svih 120, 130 ljudi motiv mi je bio primer jednog tadašnjeg oficira JNA koji je u tom haosu uspeo da spasi svoje dete da konstatuje da je živ i tek kada ga je okrenuo na leđa shvatio je da je spasao tuđe dete, a da je njegovo ostalo zajedno sa majkom u utrobi broda", kaže pisac.
Zbog prećutkivanja tragedije i zaslužne pošte nastradalima, Arsić će pokrenuti akciju da na obali, u blizini mesta brodoloma bude postavljena spomen ploča na 62 godišnjicu ove nesreće.
