Izvor: BKTV News, 14.Jan.2013, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragičnost „dvostrukih aršina“
Posmatrajući tok sednice našeg parlamenta na kojoj se razgovaralo o Rezoluciji, proizašloj iz platforme za dalje razgovore sa Prištinom, osećao sam mučninu zbog „otvaranja garda“ pred celim svetom. I to pre nego što je počeo meč. Pogotovo što se i ovog puta osećao žal što smo žrtva „dvostrukih aršina“. I fatalnost borbe protiv te moralne nepravde, koja nas prati kroz istoriju, teško shvatajući koliko sami tome doprinosima!.
Razgovori sa Prištinom, zapravo i nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ono što će Srbija, najzad, morati da pokrene. A to je: pred istinskim, neutralnim i nepristrasnim medjunarodnim forumom – zašto je Srbija jedina bivša republika Jugosalvije kojoj su promenjene granice. I koliko je svet spreman da mirno posmatra da oni, kojima to geopolitički i strateški odgovara, danas crtaju granice još jedne države na Balkanu. I to ne Kosova, već Velike Albanije.
Reč je, ma koliko to sada izgledalo čudno, o neskrivenoj nameri da se stvori „Velika Albanija“. A to znači da će 21. vek, verovali mi u to ili ne, proteći u prekomponovanju Balkana, ukoliko ostatak Evrope u tome ne vidi opasnost i po sebe a ne samo zbog nas. Ali, ostaje i mogućnost da drugi, takodje veliki, kao što se to uvek dogadjalo u prošlosti, ne iskažu i svoj interes i svemu daju medjunarodni značaj.
Ovako, nema kraja albanskim snovima dok ne pripoje i deo Makedonije, Crne Gore, Grčke, pa i Preševsku dolinu od nas. Dakle, svuda gde na delovima postojećih država ima i većinsko albansko stanovništvo. A to, po svim sadašnjim evropskim i svetskim standardima nije dovoljno da se menjaju granice, zar ne?! Jer, da je tako zar Latinoamerkanci, Kubanci ili Meksikanci ne bi stvorili svoje državice unutar ili mimo SAD. Zašto uvek podsećamo Španiju na Katalonce ili uzimamo za primer Južni Tirol?
Za Srbiju, ma kako to neki tumnačili, ostaje večito pitanje – zašto se Jugoslavija raspala po šavovima u kojima samo srpske granice nisu priznate kao granice, a drugi plašili „Velikom Srbijom“. A ona se svela na malu!
Hrvati su, ne samo posle toliko stoleća dobili državu, već je malte ne i potpuno etnički očistili, pa je sada sasvim nomalno da će, pre ili kasnije, želeti da i deo Bosne ,sa većinskim hrvatskim stanovništvom, da zaokruže unutar svojih granica. Od nekadašnjih Hrvata i Srba, preko Muslimanske nacije stiglo se do Bošnjaka i logične želje da imaju svoju državu. Dejtonska Bosna i Hercegovina u sadašnjim trendovima je jednostavno iznutra urušena. Republika Srpska je izazov, koji je više nemoguće vratiti u Bosnu i Hercegovinu, čak i kao konfederaciju.
I tu se otvara pravo pitanje – dokle ćemo plaćati danak „dvostrukim aršinima“, koji se primenjuju samo prema nama. Nije li Francuska poslala trupe da zaustavi islamiste u Maliju. A u nas, kada je teroristička OVK počela da ruši Srbiju iznutra, Holbruk je otišao kod njih i – Srbija je bombardovana 78 dana, jer su svetski mediji bili prepuni „dokazima“ da su srpska policija i vojska proteralie osamstohiljada Albanaca sa Kosova. Sada, naravno, niko ne haje ni što Srbe izvode iz Gračanice i tuku u policiji samo što slave Badnji dan ili Božić? I Azem Vlasi na sve to odgovara samo – da je to laž!
Bojim se da se mnogi one noći u našem parlamentu svesno činili sve ne bi li dokazali da se Srbi odista ne mogu da slože. Zbog sujete. Zbog vlasti. Zbog spremnosti na sluganstvo, samo da bi se neistomišljeniku nanela šteta. Zbog… bolje je zastati i ne zloupotrebljavati pojmove kao što su patriotizam, nacionalni interesi, državni suverenitet.
Otuda je nemoguće svoditi Rezoluciju samo na one koji žive na Kosmetu ili na problem već postignutog u severnom delu Kosova. Suština svega što se dogadjalo u parlamentu bila je u nameri opozicije da stvori razdor u vladajućoj koaliciji, Neki zato što, kada su oni bili na vlasti. nisu znali sa svojim mentorima sa Zapada da se dogovore da je i Srbija u Jugoslaviji imala svoje granice. Drugi su bili protiv da ne bi izgubili simpatije i blagonaklonost svojih zapadnih pokrovitelje. Oni treći, koji su se u poslednjem momnentu trgli, svakako da bi zatrli trag da su osam godina utvrdjivali startnu poziciju sa koje se danas uopšte može razgovarati.
U tom kontekstu valja i odati priznanje predsedniku Nikoliću što je državnički mudro održao reč i prihvatio sugestije da prvobitni tekst očisti od trvrdih formulacija, ne strahujući da time ugrožava svoj autoritet. Odista je, kada se pažljivo čita, reč o „zaobljenim ivicama“, jer i stvaranje autonomije unutar autonomije, ima svoje značenje i vrednost. I time dokazao da je predsednik svih, a ne samo svoje bivše stranke.
Mirko Stamenković
Tweet
