Izvor: RTS, 23.Dec.2012, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traganje za istinom ili predstava za javnost
Poslednji pokušaj utvrđivanja istine putem anketnog odbora bio je 2007. godine. Prethodni saziv skupštine nije imao nijednu takvu inicijativu, a u prvih par meseci aktuelnog saziva već postoje tri. Nijedna međutim još nije pretočena u formalni zahtev da se formira novi anketni odbor.
Narodni poslanici su pre pet godina poslednji put pokušali da otkriju istinu o nekom događaju kroz anketni odbor. U prethodnom skupštinskom sazivu nije bilo takve iicijative, a u prvih nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << meseci aktuelnog saziva već postoje tri. Još nijedna nije pretočena u formalni pravni zahtev da se formira novi anketni odbor.
Liberalno-demokratska partija podnela je inicijativu da se kroz anketni odbor utvrdi koliko krupni kapital ima uticaja na politiku. Demokratska stranka želi da se na isti način proveri kako se troši državni novac na Kosovu i Metohiji, a DHSS da se otkrije istina o ubistvu gardista u Topčideru.
Istorijat anketnih odbora dug je više od 20 godina. Prvi anketni odbor formiran je 1991. godine kako bi se ispitale činjenice o demonstracijama 9. marta i utvrdila odgovornost učesnika.
Anketni odbori formiraju se kako bi se sagledalo stanje i utvrdile činjenice o nekom događaju. Do sada se u tim radnim telima razmatralo gde je završio novac štediša Dafiment banke, ko je odgovoran za atentat na funkcionere SPO-a na Ibarskoj magistrali, ko je ubio ministra odbrane Pavla Bulatovića, ali i kako je i kome prodavana struja.
Međutim, samo jedan anketni odbor je svoj epilog dobio na sudu. Formiran je 2005. godine kako bi se istražio slučaj nestajanja beba iz porodilišta u nekoliko gradova u Srbiji.
Ostali odbori su punili novinske strane, bili neko vreme glavna tema razgovora i tu se završavao njihov efekat. Ipak, poslanici veruju da su ta radna tela značajna u demokratskim društvima.
"Pre svega on ukazuje na institucije i na obavezu institiucija da nešto urade ili na nesposobnost i nespremnost institucija da to urade. Istovremeno on problem stavlja u fokus javnosti. Na taj način se vrši izvestan pritisak na institucije i podsećanje na njihovu obavezu da daju činjenične odgovore na određena pitanja", smatra poslanica DS-a Nada Kolundžija.
U anketnim odborima najčešće su najefikasniji put do istine videli liberali.
"Parlament ima posebnu vrstu autoriteta, mi se zalažemo za to da se ta institucija ojača tako što bi to bila prava vrsta svedočenja koja bi bila obavezujuća, koja bi na neki način bila pod zakletvom i gde bi ono što je rečeno i utvrđeno na anketnom odboru imalo mnogo veću težinu i u javnosti i pred državnim organima", ističe poslanik LDP-a Bojan Đurić.
Advokat Božo Prelević objašnjava da istina utvrđena kroz anketni odbor i dokazi sakupljeni na taj način ne važe pred sudovima, jer nisu sakupljeni u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku. Ali to ne vidi kao jedini razlog njihovog lošeg učinka.
"Opozicija kad traži anketni odbor apsolutno ne veruje ni sudiji ni tužiocu pa joj zato treba anketni odbor. Do sada je više bilo anketnih odbora koji se u stvari nisu nešto proslavili", primećuje Prelević.
Jedan od razloga zašto se anketni odbori nisu proslavili, prema mišljenju Bože Prelevića, jeste što same stranke nisu imale dovoljno stručnih ljudi koji to znaju da rade, a drugi - što su oni u stvari više težili da to medijski kapitalizuju u unutrašnjoj političkoj borbi, nego što su težili da utvrde istinu.
.jpg)
