Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trag o čoveku
PAVLU VASIĆU U ČAST
U čast stogodišnjice od rođenja Pavla Vasića (Niš, 1907. – Beograd, 1993), slikara, kritičara i istoričara umetnosti, priređena je izložba njegovih radova u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu i u Narodnom muzeju u Valjevu, koja od 21. decembra traje u Narodnom muzeju u Kruševcu. Uz to, nedavno se pojavila i knjiga razgovora koji je sa ovim umetnikom, doktorom istorije umetnosti, profesorom na svim umetničkim akademijama kod nas i neprevaziđenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << likovnim kritičarem vodio Miloš Jevtić.
Vasić je kritike objavljivao od 1929, ali ponajviše kao stalni saradnik Politike (1950–1980) i povremeno do kraja života. Otkrivao je likovne vrednosti dela bez obzira na stilove, pokrete, pravce i trendove. Nije želeo da se ogreši o svoja ubeđenja, nego da piše za budućnost. Promovisao je mnogo mladih umetnika i donosio nepogrešive ocene koje su se vremenom u potpunosti potvrdile, a Politiku učinile neizbežnim priručnikom, izvorom dragocenih podataka. Napisao je mnogo predgovora u katalozima savremenika, od kojih su pojedini svojevrsne monografske studije.
Iza Vasića je bogata istoričarsko umetnička delatnost. On je među prvima ukazao na značaj srpsko-ruskih veza za prihvatanje baroka u XVIII veku. Otkrio je mnogo nepoznatih autora, izvršio tačne atribucije i datovanja umetničkih dela širom Srbije. Objavio je više pregleda srpske i evropske umetnosti: Uvod u likovne umetnosti, Evropska umetnost XVIII veka, Evropska umetnost XIX veka, Život i delo Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa, Odelo i oružje, Živko Pavlović moler požarevački i njegovo doba, Nošnja naroda Jugoslavije kroz istoriju, Dimitrije Avramović, Doba baroka, Uroš Knežević, Uniforme srpske vojske 1808–1918, Primenjena umetnost u Srbiji 1900–1978, Doba umetnosti, Doba rokokoa i umetničke topografije Sremskih Karlovaca, Sombora, Pančeva i Kruševca u izdanju Matica srpske, takođe i korisne udžbenike, neophodne poučnike generacijama i studenata i stručnjaka.
Vasićevo slikarstvo s kraja treće decenije vezuje se za stvaralaštvo Jovana Bijelića, u čijem je ateljeu dobro ispekao zanat. Pri tom, budno je pratio šta se događa i, prihvatajući zahteve konstruktivizma, geometrizovao formu. Ipak, brzo se vratio aktuelnom novom realizmu, tačnije varijanti tradicionalizma uveren, kako je govorio, da mudar narod ne sme da negira tradiciju, nego da se na nju oslanja. Formu je gradio i likove modelovao prigušenim tonovima, kontrastima svetlog i tamnog, valerskim gradacijama.
U prvim godinama četvrte decenije, Vasić je prevlast dao zvučnoj hromatici i izvesnom deformisanju oblika. Tako se povezao sa poklonicima ekspresionističkog usmerenja, ali promišljanje svakog elementa kompozicije i uzdržanost spajaju ga sa kolorističkim realizmom. Sredinom četrdesetih, sasvim u skladu sa svojim humanističkim načelima i zahtevima naše umetnosti, nakratko se posvetio društveno angažovanim temama. Krajem četvrte decenije, stišanom, toplom paletom i motivima iz najbližeg okruženja, učestvovao je u stvaranju poetskorealističke osećajnosti, karakteristične za beogradsku umetnost toga doba.
Vasićevi akvareli, nastali u zarobljeničkim logorima tokom II svetskog rata, svedoče o pobedi duha u mračnom razdoblju ljudske istorije. Beležio je likove sunarodnika i figure u uniformama zarobljenih savezničkih oficira, čak i italijanskih kada su i oni dospeli u nemačke logore. Izvedeni su lako i sigurno, istančanim tonovima ili snažnijim zvukom pigmenata. Dela koja je uradio posle 1945, u vreme obnove i izgradnje, jesu trajan dokument o društvu u nastajanju, a po izvođačkoj sigurnosti bliža su svojevrsnom akademskom, nego socijalističkom realizmu.
I pored različitih aktivnosti kojima se bavio, Vasić je za sobom ostavio približno dve stotine pedeset ulja, na hiljade akvarela, crteža, skica studija, mnogo ilustracija, nacrta za kostim i tridesetak grafika. Poštovao je pravila veštine, ali verovao da artizam nije dovoljan za iskazivanje svega onoga što klasično delo podrazumeva, počevši od intelektualnih, ikonografskih i dokumentarnih vrednosti. Bio je zainteresovan za figuraciju i govorio da su mu podjednako važni i plastična struktura i trag o čoveku. Njegovo stvaralaštvo pripada vodećim tokovima kolorističkog ekspresionizma, poetskog realizma i, donekle, onog socijalističkog jedino po obrađenim motivima koji su, istovremeno, čvrsto povezani sa građanskim društvom kojem je i sam pripadao.
[objavljeno: ]
